ŠTA JE TO MASONERIJA?

U v o d

Toliko često upotrebljavana reč, sa toliko mnogo različitih značenja i tumačenja, reč koja se sa strahom izgovara. Ko su masoni? Ko im pripada? Koji su im i kakvi su ciljevi? Teško da iko od nas može da da pun odgovor na ova pitanja sem zapavo samih masona ili tačnije samog vrha iluminata, tj. iluminizovane masonerije.

Malo je izvorne građe o delovanju masona u svetu. Pa i ono što dopre do javnosti sve je u šiframa. Čini se da su oni 'svetska društvena elita' koja usmerava društvene procese i stvara istoriju. Ali da li je baš tako?

Počnimo definicijom iz Enciklopedije živih religija gde stoji: Masonstvo je »zajednički naziv za tajna bratstva i srodne zajednice koji potiču od srednjovekovnih zidarskih esnafa« (zato su masoni slobodni zidari).

Koliko su površna znanja o ovome ilustruje i objašnjenje pojma mason iz BIGZ-ove Popularne enciklopedije iz 1976. godine: »Slobodni zidar, pripadnik tajnog, religiozno-mističnog, etičkog pokreta nastalog u XVIII veku s reakcionarnim ciljevima; organizovani su u lože u kojima se prijem vrši uz odgovarajući ceremonijal. Prva 'velika loža' stvorena je 1717 u Engleskoj; pre rata i u nas«.

Činjenica je da nemamo pouzdanih podataka o postojanju i delovanju masona pre XVII veka iako postoje tvrdnje da je to organizacija – možda ne baš sa takvim imenom – ali starija i od Hrista – primena ezoteričnih kabalističnih učenja u političkoj praksi.

 

Inače, sami masonski pisci dele svoju istoriju na dva dela:

Odnos prema Bogu je kod masona odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bezličnom i nepripadajućem bilo kojoj religiji, jer sve poznate religije treba skloniti sa scene i postaviti novo verovanje u novog predvodnika.

Da bi se bolje razumeli masoni treba se osvrnutu na njihov ustav - 'Andersonovu konstituciju' iz 1723.godine. Tu između ostalog stoji da je prvi mason bio sam Adam - a setimo se kako je i zbog koga ovaj napustio raj, da ga je Lucifer iz svojih pobuda na to naveo. Adam je svoje utiske iz raja preneo svojim sinovima, a oni dalje prenose s kolena na koleno. Masoni su po tom tumačenju bili i Mojsije, David, Noje, Solomon, kineski car Fo Hi, Aleksandar Makednoski, Isus Hrist, Ričard Lavlje Srce, itd.

Prema ovom ustavu - ('Andersonovu konstitucija') jedan od ključnih momenata je gradnja Solomonovog hrama u čast jevrejskog boga Jahve-a.

 Solomon - jevrejski kralj oko 960-935.pre n.e. sin kralja Davida. Zemlji osigurao relativan mir, obogatio je velelepnim građevinama (Solomonov hram - dvor) i uveo orijentalnu kulturu; da bi podmirio troškove oko zidanja, uveo je nove poreze. U mnogim istočnjačkim legendama čuven po mudrosti, što je u predanju uveličano. Oko njegovog imena stvorene su mnoge legende, a pripisuje mu se i veći broj pesničkih dela kao Pesma nad pesmama, Propovednik, Izreke, Psalmi, od kojih su neke nastale posle njegove smrti, pa nije mogao biti njihov autor. Solomonova presuda, oštroumna i pravedna presuda; u predanju je sačuvano više takvih presuda, npr.spor dveju majki oko deteta, dveju žena oko čoveka, itd.

"Hram je građen od kamena obrađivanog već u samom kamenolomu, da se to ne bi čulo u toku gradnje u samom hramu i remetilo majstore zidare. Na čelu majstora bio je Hiram Abif. Inače, svi su bili podeljeni u trojke: učenici, šegrti i majstori. Međusobno je postojala hijererhija, a Hiram Abif je vodio posao, usput ih obasipajući mudrostima. Majstori su shodno pravilima, razgovarali uz pomoć lozinki koje im je Abif otkrivao. Jednoga dana trojica majstorskih pomoćnika hteli su preko reda, pre nego što postanu majstori, da saznaju majstorske lozinke. Organizuju zaveru, te u jednoj kući hvataju glavnog majstora i teraju ga da im otkrije lozinke. On to naravno, odbija i oni ga ubiju. Jedan ga udara uglomerom (metalnim), drugi lenjirom, (takođe matalnim), a treći mistrijom. Međutim, tajnu nisu saznali. Hiram Abif sahranjen je ispod bagrema (tako da niko ne sazna). Ali devet velikih majstora posle nekoliko dana pronađu leš svog poslovođe i jedan reče kada vide prizor: 'Meso se odvaja od kostiju', a drugi: 'Bagrem zna tajnu'. To postadoše simboločko mistične reči masona uopšte, a uglomer,lenjir, šestar i trougao postadoše masonske relikvije. U svakom slučaju, tajne lozinke bile su sačuvane i prenošene dalje kroz istoriju sa kolena na koleno, shodno stepenu majstora. Od tada obrada kamena simboliše obradu pojedinca, čoveka, a izgradnja Solomonovog hrama simbolizuje izgradnju svetske harmonije". (prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića).

Ali zadržimo se sada na onome što je manje više poznato: U XVII i XVIII veku, nastalim esnafima su se pridružili i oni koji nisu bili zidari po zanatu, već ih je zanimala spekulativna strana bratstva, tj. učenja na kojima su se zasnivali impresivni rituali esnafa. Ovaj pokret je osnažen osnivanjem Engleske velike lože 1717. U XVII veku masonske lože su postale popularne u redovima tzv slobodnih mislilaca, deista i političkih progresista, što je doprinelo širenju odgovarajućih ideja... Rituali su oblikovani pod uticajem simbola srednjovekovnog i renesanskog okultizma... Po pravilu masoni su takođe i pripadali raznim sektama i pravcima i to je spojivo, čak do te tačke da je masonerija pod svoje okrilje uzela i mnoge od ovih pokreta.

Krajem XIX veka i početkom XX veka masonerija preuzima u sebe i više drugih harizmatski jakih i dobro organizovanih grupacija koje uključuje u svoje piramidalno ustrojstvo. Tako masoni prisvajaju i Iluminate, pripadnike OTO i Teozofe i Antropozofe.

Rozenkrojceri - vladaoci vrhovne istine - vremenom će, kao kasnije i Iluminati, polako ulaziti u piramidalnu strukturu masona, što ih jedno vreme funkcionalno osnažuje, ali potom sve više izaziva kontraefekat, jer brzo bivaju prosto progutani od masona.

Sedamdesetih godina XX veka bilo je oko šest miliona masona širom sveta, od toga četri miliona u sjedinjenim Američkim Državama, a jedan milion u Velikoj Britaniji, što nedvosmisleno pokazuje da im je uporište baš u Engleskoj, jer ni jedna druga zemlja nema procentualno taj broj masona.

U naše vreme nema uglednijeg čoveka na zapadu, a da nije mason, što stvara uverenje da iza svega što se događa stoje »slobodni zidari«.

Masonima je pripadao i jedan od napoznatijih Engleza XX veka, bivši premijer Vinston Čerčil. Bio je od 1901. godine član Studholm lože. Dramski pisac Oskar Vajld je pripadao Apolo loži.

Ne može se prenebregnuti tvrdnja da su masoni tesno povezani i sa satanizmom (oko Lucifera u vrhu piramide na pečatu SAD).

Kada je reč o odnosu masonerije i satanizma može se slobodno govoriti o entitetima koji su samo pravno-formalno posebni. Masonerija je intelektualni, misleći, kreativni deo, a satanističke sekte delatni, praktični, trgovački deo jedinstvenog organizma.

Mr. Ranko Mandić u knjizi »Kanibal u Srpskoj kući« kaže: »Delatnost masonerije i satanista bila je sinhronizovana kroz epohe, a kako i ne bi kad im je sve zajedničko: Mržnja prema Bogočoveku Hristu i svemu što je Hrišćansko, ciljevi, metode i sredstva realizacije ciljeva, kultovi, ikonografija, rituali, amblemi, kreatori, vođe i izvršioci, itd. Istorija masonerije i satanizma nepogrešivo svedoči o njihovom zajedništvu. Evo jednog primera tog zajedništva. U Francuskoj u XVIII veku osnovana je masonska tvorevina: Red Izabranog Sveštenstva. Njegovi članovi bave se prizivanjem duhova, belom magijom, teurgijom. Njihov rad može se pratiti u Francuskoj do danas.

Iluminati

Iluminati

U Nemačkoj u XVIII veku Adam Vajshaupt (1748 – 1830), jezuita, profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštatu osniva 1. maja 1776 satanski red ‘Društvo bavarskih iluminata’ čije je drugo ime ‘Veliki templarski majstori’.

Za njega istoričari i znalci masonerije i satanizma kažu da se ‘Čudovišni Adam Vajshaupt može smatrati za jednog od najvećih zločinaca sa najpaklenijim umom za koji zna istorija ljudske rase...anarhista’... čovek koji kao i svi masoni najvećeg stepena koristi satanizam u političke svrhe.

Na kongresu ovog satanskog reda u Frankfurtu 1876 određeni su karakter i ciljevi reda, a oni su: baciti narode u bedu, tiraniju, haos i svet dovesti do anarhije, posredstvom monstruozne organizacije crne internacionale satanista”.

Treba napomenuti da u trenutku osnivanja ove sekte, ili reda - kako hoćete - ona nije pripadala masoneriji. Sam Vajshaupt nije bio mason, ali u cilju daljeg jačanja i obezbeđivanja reda, pristupa masoneriji, kao i drugi iluminati posle njega.

Vrlo moćni, iluminati ubrzo postaju interesantni za “arhitekte svetske harmonije” i od tada počinje njihov moralni pad, ali ubrzo postaju vrh same masonerije jer su u svakom pogledu po svom ustrojstvu i elitizmu članova - koji su u to vreme bili u samom intelektualnom svetskom vrhu.

Opšteobjavljeni ciljeviovog jezuitskog reda prilikom njegovog osnivanja su bili i ostali vrlo napredni i to u svim vremenima i prostorima. Dalje, kosmopolitsko i vandržavno ustrojstvo iluminata je zahtevalo piramidalno unutrašnje organizovanje reda.

 

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su bili sledeći:

Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:

Pored Vajshaupta i njegovog portparola i maga ovog reda - Kaliostra, ideološki drugovi su im bili i knez Meternih, Mirabo, Mesmer, veliki pesnik Gete i drugi.

Našavši zajedničke interese – važno je napomenuti, da je Društvu bavarskih iluminata ubrzo pristupila elita tadašnjeg evropskog i svetskog bankarstva i masonerije:

Majer Amsel Rotšild. Štern, Štajer, Vermajer i Šuster, a kasnije i kolosi kao Rokfeler, Maknamara, bivši ministar odbrane SAD Tomas Votson, kao i mnogi drugi do Keri Granta. Oni su finansirali izgradnu hrama svetske crkve u Vašingtonu.

Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).

Pored ideologa i vođe Francuske buržoaske revolucije njima su pripadali i velikani komunističkih revoluicija – Lenjin, Trocki, Zinovjev, Tito...

"Kada je narod uvideo da mu se u ime slobode čine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je na mah uobrazio da postaje gospodar i gurnuo u vlast, ali je naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu prepreka, pojurio je da traži rukovodioica, nije se dosetio da se vrati pređašnjem i položio je svoja punomoćja pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojkoj smo mi dali ime velika. Tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo naših ruku." - Iz Protokola

Zoran Nenezić kaže: “Nije sporno članstvo Karla Marksa u njegovim mladićkim danima u jednoj loži iluminatskog reda, pobočnog masonskog sistema,.. Ovaj ideolog komunizma, tipičan jevrejin i mason, koji je ustao protiv svih svetinja, pokušao je satanski da pokrade Boga i vlastiti narod. Naime, mesijansku ideju, koja se odnosila na jevrejski narod kao izabrani Božiji narod, Karl Marks je preneo na jednu klasu, na proleterijat”.

Ova ispretpletenost interesa vladajućih krugova sveta, krupnog kapitala, politike sa ezoteričnim i verskim redovima i sektama još više dovodi u sumnju sve poznate teorije o nastanku masonstva jer u toj prepletenosti teško je sa sigurnošću tvrditi ko je koga ustvari porodio. Postavlja se i pitanje nastanka samih Protokola – da nije to još jedna u nizu pakosti podmetnutih jevrejskom narodu, ili ne. Činjenica da ima dosta jevreja u tim mračnim redovima ne može se tumačiti stereotipom da su samo Jevreji i krivi za sve – i ko ima pravo da tako generalizije nešto na jedan narod. Sa druge strane sami protokoli su genijalna tvorevina – program za dalje osvajanje sveta. Da je Ruska obaveštajna služba htela samo da napakosti jevrejima ne bi morala da izmišlja jedan tako genijalan spis, već bi bio dovoljan i neki bolji pamflet.

Masoni nastoje da ispolje samo izvesne simpatije za satanizam, priznavajući ga jedino kao sebi paralelni ideološki pravac. Ali usudili bi se da kažemo da se isto tako može s pravom smatrati da je masonerija potekla iz satanizma, pre nego ovaj iz masonstva. Jer satanizam ne treba smatrati samo za tamo neku sektu – to je vrlo ozbiljen pravac koji ne treba potcenjivati i važno je znati da obožavaoca satane je bilo od vremena od kad je i nastao što znači od početka vremena.

Zapadnoevropski pesnici (Igo, Bodler, Renan, Bajron, pa i Ljermontov) svi redom masoni, himnama i odama koje pišu u čast Lucifera, pokušavahu da opravdaju svog patrona optužujući hrišćanskog boga za ‘nepravednu’ osudu palog anđela, ( - jer to je anđeo koji se udaljio od ideje i značenja ove reči, dakle, pali anđeo –III Kor 22:21)

Iako je opšte rašireno mišljenje o antimasonskom stavu nacističkih vlasti, manje je poznato i prećutkavano ono što su nemački slobodni zidari učinili nacističkoj Nemačkoj. Rasistički i nacionalistički usmerena masonerija organizovana u organizaciji “Tule” umnogome je obezbedila podršku krupnog kapitala Hitleru i omogućila mu dolazak na vlast. Iluminati su tesno povezani i sa franscuskom ložom Veliki Orijent.

Naziv prosvetljeni znači da su članovi upućeni u tajna učenja mračne ezoterije Lucifera i tako su na neki poseban način – 'progledali'.

Govoreći o raznim predstavnicima vlada koje su iluminati odredili kao metu svog podrivačkog delovanja Vajshaupt je (prema knjizi Dž. Robinsona – 'Dokazi zavere' – 1798) primetio: “Stoga je naša dužnost da ih (vlade) okružimo našim (iluminističkim) članovima, tako da oni profani, nemaju pristup njima,... Ako je neka osoba sklonija da sluša prinčeve nego red, onda ona nije dostojna toga i ne može se više uzdići. Moramo dati sve od sebe da omogućimo postavljanje iluminatra na sve važne državne položaje. Pomoću tog plana mi ćemo upravljati celim čovečanstvom… Položaji moraju biti tako dodeljeni i vešto planirani, da možemo tajno uticati na političke poslove”.

Neverica je najznačajniji faktor koji radi u korist iluminata. Pristojni ljudi teško da mogu poverovati da postoje pojedinci po prirodi tako opaki da pokušaju da zavladaju svetom u ime Lucifera.

Da bi ostvarila svoje planove masonerija stvara druge organizacije, kao što su iluminati, kojima dodeljuje posebne zadatke. Na taj način, ako stvari krenu naopako, ili ako se operacija otkrije, vrh ostaje netaknut, tvrdeći da sa svime time nema nikakavog posla.

Prvo veliko ‘dostignuće’ iluminističke masonerije bilo je podsticanje Velike francuske revolucije kroz Jakobisnko društvo i Napoleona Bonapartu koji je bio njihov čovek. Pomoć su dobili i od Voltera, Robespjera , Dantona i Maraa koji su bili istaknuti masoni.

Iluministički masoni, biće delimično odgovorni i za postojanje Američkog građanskog rata sredinom XIX veka. Grad Čarlston u državi Južna Karolina, gde je secesionistički pokret i otpočeo, bio je u to vreme i sedište masonerije reda Škotskog rituala. To je malo poznata činjenica koju je masonerija uspešno krila od javnosti.

Predsednik SAD Tomas Džeferson svestan zavere protiv mlade američke nezavisnosti od strane evropskih masonskih krugova koji su svojim ogromnim kapitalom hteli da ekonomski preovladaju, govorio je: „Ako američki narod ikad dopusti privatnim bankama da kontrolišu izdavanje njegovog novca, najpre inflacijom, a potom i devalvacijom, banke i korporacijke koje će se oko njih stvoriti, lišiće ljude sve njihove imovine, tako da će njihova deca osvanuti kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili”.

Abraham Linkon se snažno suprostavljao snagama iluminističkih masona da uspostave privatnu centralnu banku svestan opasnosti od mogućih zloupotreba, naročito, jer je bio svestan i masonskih namera u tom pogledu. Njegova moć predviđanja i mudrost sprečili su to za još četrdesetak godina. Ali stvaranjem sistema savezne rezerve l913.g. koji je obezbeđivao evropskim iluminističkim snagama stalnu ulogu u američkim finansijama, kao i Zakonom o osnivanju Banke savezne rezerve (privatne banke) koji je potpisao vudro Vilson– strahovanja prvih američkih predsednika su se ostvarila.

Esencija masonskih odnosa prema nacionalnim državama, posebno nacionalnim monarhijama i nacionalnim crkvama, izražena je u sižeu programa Adama Vajshaupta: »Udavite poslednjeg sveštenika crevima poslednjeg kralja«

Budući da su nacionalne elite misleći i vodeći sloj svakog naroda i kao takve nezaobilazna prepreka na putu ostvarenja masonskog cilja – svetske imperije, slobodni zidari su ih gde su god mogli »pobili ili spletkama ocrnili ili ih proglasili nenaprednim i reakcionarnim«.

U pravoslavnoj Rusiji oni su na život države i duštva uticali još od Petra Velkog, a odlučno su se borili i protiv monarhijskog državnog uređenja. Njihova rušilačka delatnost omogućila je dolazak boljševika i najstrašniji rat koji je poveden protiv Crkve Hristove još od Dioklecijanovih vremena. Razaranje ruske monarhije masoni su pomagali i finansijski. Malo je poznata činjenica da je bogati jevrejski bankar Jakob Šif dao Trockom 20.000.000 dolara (ili njegovih ili Rotšildovih, ili specijalnog ratnog fonda američke države) i poslao ga iz Njujorka da razbukti revoluciju koju je Lenjin već bio otpočeo u carskoj Rusiji. Lenjinov prelaz iz Švajcarske u Rusiju, plombiranim diplomatskim vozom, preko Nemačke udesio je judejski bankar, major Maks Varburg, koji je igrao ulogu šefa Kajzerove obaveštajne sluižbe. Mnogo je novca ispumpano i kasnije iz američke države da bi se pomogle nefunkcionalne socijalističke države.

Prema Zbignjevu Bžežinskom, jednom od vodećih masona sveta, bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džimija Kartera i direktoru i ideologu Trilateralne komisije, uloga boljševizma u Rusiji sastojala se u tome – da ograniče posledice jednog nacioanlnog buđenja. Bez Staljina caristička Rusija bi postala šovinistička moderna diktatura, mnogo opasnija nego boljševička Rusija. Sa Sovjetskim savezom se moglo diskutovati, kao sa manjim zlom, jer je boljševizam zauzdao ruski imperijalizam, ali prema nacionalnoj Rusiji ne treba imati milosti.

Bžežinski poslednju etapu svetske istoprije vidi kao »tehnokratsku eru« odnosno kao ideal »razumnog humanitarizma u svetskim razmerama«. A što ustvari znači: prema Vebsterovom rečniku – humanitarizam znači 'princip koji negira božansko biće Isusa Hrista'. To je doktrina da su obaveze čoveka ograničene na čoveka i međuljudske odnose i da proističu isključivo od njega. Postepeno dolazi jedno društvo (po Bžežinskom)koje će sve više biti kontrolisano i usmeravano. Takvim jedniom društvom vladala bi jedna elita, neometana tradicionalnim vrednostima. Ta elita se ne bi ustezala da svoje političke ciljeve ostvari uvođenjem najmodernije tehnike kojom se može uticati na ponašanje naroda i kojom se društvo može potpunije nadgledati i kontrolisati. U časopisu 'Encounter' (1-68) Bžežinski na istu temu izvodi sledeće: »... biće moguće vršiti gotovo stalan nadzor nad svakim pojedinim građaninom...« (Des Grifin: Ko upravlja svetom).

Masoni i srpsko pitanje

Masoni i srpsko pitanje

Što se nas tiče, rad masona na razaranju srpskogbića i njegovog nacionalnog identiteta i interesa može se istorijski pratiti koz ceo XVIII i XIX vek. U XX veku njihovo delovanje se ispoljava u nastojanju da se oslabi i rastoči mlada srpska država.

U XX veku masonska delatnost se manifestovala u učešću, pripremama, finansiranju i organizovanju urota, zavera i atentata i podrgevanju srpskih dinastičkih borbi, guranju Srba i Srbije u ratove i multinacionalne državne tvorevine; zadovoljavanju hrvatskih zahteva kroz ustupanje dela srpskog stanovništva i teritorija Hrvartskoj; okretanju svetskog javnog mnjenja i vlada država saveznica protiv pravedne borbe srpskog naroda za slobodu u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ovog rata, na našim prostorima se odigrala do tada najveća prestava moći velikih sila.

Sovjetska Rusija - zemlja realnog socijalizma je preko svoje agenture stvorene u Jugoslaviji još tridesetih godina pripremala njen raspad i spremno dočekala bes Hitlera i njegov napad, kao dobru priliku da i ona sa svoje strane pomogne rasturanje jedne suverene zemlje.

27.03.1941.g. iskorišćen je pravdoljubivi ponos srpskog naroda i njegova kolektivna sklonost ka suicidiji ("Bolje grob nego rob") da bi se poništili dogovori o neutralnosti Jugoslavije u II sv.ratu.

Višestruki su bili interesi SSSR-a da se na ovim prostorima zahuktaju ratni vetrovi:

Partizani su se u početku dobro čuvali da ne pokažu svoje pravo lice. Pod vidom borbe protiv okupatora mobilisali su brojne rodoljubive snage iz naroda, koji nisu shvatali za šta se sve bore. Oštrica besa kod ljudi je bila uperena protiv okupatora, a ne za menjanje političkog sistema. Čak je nažalost i sam Draža oklevao da se razračuna sa, u početku još slabim partizanskim snagama, računajući da je najvažnija borba protiv Nemaca, a posle rata će se već na izborima odlučiti o obliku vladavine. Na žalost ova njegova naivnost je skupo stajala Jugoslovenske narode. Ni on nije shvatao komunističku opasnost, bez obzira na Ljotićeva upozorenja.

Ruski dogovor sa Hitlerom se reflektovao i na Titove jedinice i agenturu. Sve do Staljinovog razilaženja sa Hitelerom komunisti su otvoreno sarađivali sa Nemačkim okupacionim vlastima.

Po završetku tog rata, slobodni zidari su, preko Čerčila, doveli Tita na vlast u Jugoslaviju i stalnim finansijskim inekcijama i političkom potporom u svetu, pomagali njegovo održavanje na vlasti.

Poseban uspeh na planu razaranja srpskog nacionalnog bića, masonerija je postigla, preko svojih eksponenata, kad je izdvajanjem iz njenih nedara, pojedinih delova naroda, formirala fantomske nacije: muslimana, makedonaca i crnogoraca.

Primera za huškanje i destruktivno ponašanje masonerije prema srpskom narodu, i njegovoj istoriji, ima mnogo.

U planiranju, finansiranju i izvođenju Majskog prevrata 1903, masoni su aktivno učestvovali. Danas se na osnovu dostupne građe sa sigurnošću zna ko je od učesnika zavere bio u organizaciji slobodnih zidara. To su, pre svega, trgovac Nikola Hadži Toma, advokat Aleksa Novaković, poručnik Božin Simić i kapetani Stevan Šapinac i Milan G.Milovanović. U zaveri je bio i Đorđe Vajfert, Genčić i drugi civili, a Vajfert je dao 50.000 dinara da se podeli porodicama oficira koji eventualno budu poginuli pri izvršenju prevrata.

U toku Prvog svetskog rata, nekolicina hrvatrskih emigranata, masona (dr Ante Trumbić, dr Hinko Hinković, Franjo Supilo, dr Ljubo Leontić, dr Dinko Trinajstić) , u saradnji sa Srbima, masonima (dr Milan Srškić, Veljko Petrović, dr Nikola Stojanović, dr Boža Marković, dr Pavle Popović) na podsticaj i pod okriljem engleske masonerije formiraju Jugoslovenski odbor. Neki od članova ovog tela, kao dr Hinko Hinković, pripadali su satanističkom pokretu. Za njega rimokatolički i hrvatski pisac Miro Glavurdić kaže da je zajedno sa Gustavom Gajom bio »pionir spiritualističkog pokreta u Hrvatskoj«. Odbor je radio na odcepljenju Hrvatske od Austro-Ugarske i pripajanju Srbiji, što je predstavljano kao južnoslovensko pitanje, kao savezničko pitanje.

Srbija je čista srca i raširenih ruku preuzela na sebe zadatak spasavanja 'hrvatske braće'. Bez tog gesta Srbije Hrvati, koji su bili na strani Austrije i Mađarske doživeli bi sudbinu onih strana koje su izgubile rat. Ujedninjenjem sa Srbima i u njihovom društvu, Hrvatima je dozvoljen dolazak u Pariz, na Mirovnu konferenciju, gde su se našli među pobednicima, pa su čak i bili saslušani po pitanju mirnodopskih uslova. Ta značajna prednost, dobijena ujedinjenjem sa Srbijom, ipak nije promenila Hrvate. Oni su samo iskoristili priliku da izbegnu posledice Austro-Ugarskog poraza. To je danas, sa ove istorijske distance, nepobitna činjenica. Za razliku od Hrvata, Srbi su duboko verovali u ujedinjenje srpko-hrvatskog naroda, spremni da na principima nacionalnog jedinstva žrtvuju svaku srpsku posebnost. Hrvati su svoju akciju tretirali kao sklonost ka privremenom jedinstvu, uslovljenim nepovoljnim političkim i vojnim položajem hrvatskog naroda u društvu centralnih sila, ne izuzimajući mogućnopst kasnije promene ovog stava, u zavisnosti od njihovog posleratnog položaja.

 

Hrvatska promena mišljenja koštala je srbe od 1941. do danas, preko dva miliona žrtava.

 

Pod uticajem engleskih i francuskih slobodnih zidara 1. 12. 1918.g stvorena je Kraljevina SHS – najtragičniji promašaj u dugačkom nizu srpskih poliotičkih promašaja. Tragičniji od kosovskog poraza. Ovoj katastrofalnoj nacionalnoj nesreći debelo su kumovali i srpski masoni na čelu sa regentom, docnije kraljem, Aleksandrom Karađorđevićem. Ovo je urađeno i pored upozorenja najvećih umova i najboljih sinova srpskog naroda, da se to ne čini (na primer vojvode Živojina Mišića). Tako je srpski narod zaveden i poveden svojim vođama i njihovim megalomanskim, slobodnozidarskim opsesijama izgubio sopstvenu državu. Umesto da je uspostavio granice srpske države na liniji Virovitica – Karlobag – Jadran. »Sto četrdest godina je trebalo« kako kaže poznati srpski istoričar Milorad Drašković, »stalnog nadčovečanskog naprezanja da se država stvori. I kada je stvorena, bilo je dovoljno dvadeset godina da kao poslednji kockari kuću rakućimo, prag razvalimo i ognjište ugasimo«. Sve docnije greške, zablude i nesreće vezane su za ovaj volonterski promašaj.

Pred početak Drugog svetskog rata, vladajuća masonska kamarila oko princa namesnika Pavla Karađorđevića, umorna od neprekidnih hrvatskih zahteva za teritorijalnim proširenjem i političkom autonomijom, rešila je da sa Hrvatima podpiše ugovor kojim će do sitnica zadovoljiti sve njihove zahteve. Podpisan je sporazum Cetković – Maček. Tim sporazumom poklonjene su Hrvatskoj brojne oblasti koje su oduvek smatrane srpskim. Na taj način je više od milion Srba, bez njihove saglasnosti, postalo deo Hrvatske. I ovde je masonerija radila iza scene.

Zoran Nenezić kaže: »Ostvarenje sporazuma između hrvatske i srpske buržoazije i rešavanje 'hrvatskog pitanja' postalo je imperativ političkih događaja, posebno naglašavan iz masonskih centara Engleske. Dolazak Dragiše Cvetkovića na mesto predsednika vlade značilo je i inteziviranje prgovora, a konačni tekst avgustovskog sporazuma, poznat pod imenom podpisnika Cvetković-Maček (1939) – sačinio je jedan poseban masonski komitet u kome su sa srpske strane bili dr Mihajlo Konstatinović, dr Mihajlo Ilić i dr Đorđe Tasić, a sa hrvatske dr Ivan Šubašić, dr Juraj Šutej i dr ivo Krbek. Potpisivanju sporazuma prethodila je intezivna aktivnost u kojoj je znatnog udela imala engleska masonerija, jer je težište evropske masonerije bilo prešlo neosetno, ali konačno sa Pariza na London«.

Kako se izbijanje Drugog svetskog rata približavalo engleska i američka masonerija su preduzimale niz mera da bi preko slobodnih zidara obezbedili antinemački otpor u zemljama koje su se našle na udaru ekspanzije Trećeg rajha.

U Jugoslaviji su tražene ličnosti koje bi mogle organizovati rušenje pronemačke vlade Cvetković-Maček i kneza Pavla. Masonski plan je uspeo 27.marta 1941, vojnim udarom oborena je vlada Cvetković-Maček i namesništvo na čelu sa knezuom Pavlom Karađorđevićem. Tako je ubilački gnev Hitlera i njegove soldateske usmeren protiv srpskog naroda.

Mi smo ih sapleli pa nisu pre zime ušli u Moskvu. Draža im je sapleo Romela rušeći pruge, a oni su nas tamanili kao zečeve, omogućili Paveliću da satre milion Srba u svojoj NDH. Bolje bi nam bilo da smo poslušali princa Pavla i sarađivali sa Nemcima u smislu neutralnosti. Da nismo po nagovoru Londona lomili dogovor sa Hitlerom i glumatali heroizam. Simović je indirektan izazivač pomora Srba u II svetskom ratu. Znali su slobodni zidari da je Hitler diktator koji je spreman da iskoreni svaki narod koji se ispreči na njegovom putu. Takvih usmeravanja u toku Drugog svetskog rata, uz pomoć komunista, bilo je mnogo, sve sa ciljem da se smanji broj Srba. Zbog toga je Broz na samom kraju rata, u dogovoru sa Amerikancima i Englezima, naredio bombardovanje Beograda i još nekih drugih srpskih gradova, jer je bilo još dosta Srba koji »komunizam trpeti neće«.

Masonsko delovanje na ratnim podrzučjima porobljene Jugoslavije, u toku Drugog svetskog rata, nije prestajalo. O tome govore brojni dokumenti. Zanimljivo je, na primer, da su svi Nemci sa kojima je pregovarala Brozova delegacija 1943.g, u Zagrebu, bili masoni. (Hans Ot, Horstenau i drugi). Sa partizanske strane u tim pregovorima učestvovali su V. Velebit, M. Đilas, Koča Popović, a docnije i M. Stilinović, poznati mason... Interesntno je da su Vladislava Ribnikara iz zatvora na Banjici izbavili slobodni zidari.

Masoni su pri kraju rata bitno uticali na događaje u Jugoslaviji. Ubrzali su zaključivnje sporazuma Tito-Šubašić i konstituisanje DFJ. Avgustovskim sporazumom Tita i Čerčila u Napulju i Kazerti (1941) utrt je put ponovnim razgovorima Tita i Šubašića, a prisustvo Donovana označilo je i zainteresovanost SAD za razvoj događaja u Jugoslaviji. Zanimljivo je da su Čerčil, Donovan i Šubašić bili slobodni zidari.

U sazivu trećeg zasedanja AVNOJ-a od slobodnih zidara bili su i dr Drago Marušić, dr Ivan Šubašić, Miloš Carević, dr Aleksandar Belić itd.

»Slobodni zidari u svim naznačenim događajima«, piše Z.Nenezić, »nisu morali odigrati presudnu ulogu. Očigledno je jedno – da ih je bilo na svim stranama i da oni i javno i manje-vidljivo vode ogorčenu borbu za nametanje sopstvenih koncepcija ili koncepcija krugova čiji su oni bili eksponenti«.

Kada je u pitanju srpski narod, vrhunac satanističko-masonskog licemerja i cinizma, predstavlja rat i raspad Jugoslavije devedesetih godina ovog veka. Dvostruki standardi ponašanja međunarodnih organizacija prema zaraćenim stranama u sukobu, medijsko demonizovanje, ponižavanje i obeščašćivanje Srba kakvo se nije desilo ni jednom drugom narodu u istoriji čovečanstva. Protiv nas su se udružile najmoćnije sile na zapadu. Trilateralna komisija u Njujorku, koja hoće da razbije Rusiju i sve nacionalne države, a da Evropu destabilizuje najezdom islama. Katolička crkva koja teži uništenju pravoslavlja. Nemačka koja sanja o buđenju svoje stare politike »Drang nach Osten«, sa obnovljenom Austro-Ugarskom ili bez nje. Turskoj kojoj se ukazala prilika da povampiri svoje izgubljeno otomansko carstvo. Svima je pravoslavna Srbija prvi kamen spoticanja na putu ka ostvarivanju njihovih ciljeva. Ništa nam ne vredi da se žalimo na njihovu bezdušnost, realna politika ne poznaje milost i sažaljenje.

Treba ovde pomenuti još neke manje znane činjenice u vezi poslednjih događaja na našim prostorima. Važan je Reganov pakt sa Papom za koji Reganov savetnik Ričard Alen kaže da to "jedna od najvećih tajnih alijansi svih vremena". Sam Regan je u tom paktu video "ispunjavanje jednog božanskog naloga, i ako iza toga zapravo stoje Trilateralna komisija i Savet za inostrane odnose, ili preciznije Dejvid Rokfeler. Taj nalog je objavljen avgusta 1991.g. u službenom glasilu Vatikana: "Opsevatore Romano" gde u svom komentaru posvećenom jugoslovenskoj krizi traži od međunarodne javnosti da Srbiju "stavi" u granice iz 1914.g.

 

Ilustracije radi iznećemo sinopsis operacije "HABZBURG" nemačke obaveštajne službe:

OPERACIJA ......................"HABZBURG"

NOSILAC POSLA: .............. MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA NEMAČKE

IZVRŠILAC POSLA: ........... BND (nemačka obaveštajna služba)

FAZE OPERACIJE "HABZBURG":

(Iz knjige "Vladari iz senke" D. Lučića)

To je zapravo stvaranje nove Austrougarske koja bi bila povezana sa Nemačkom i pod njenim neposrednim patronatom. Ta država treba da se graniči na jugu sa Turskom, koja treba da se protegne do Kineskog zida. Planirano je podsticanje pronacističkih režima u Evropi. Prva faza je stvaranje organizacije Alpe-Adrija, pa tako dalje. Svedoci smo koliko se ti planovi uveliko i ostvaruju.

Ali ne treba misliti da je samo Nemačka u toj igri. Sve je to artikulisano i u planovima NATO pakta. U Ostiju, kraj Rima, je 05.11.1991.g. zaključeno da do 01.03.1992.g. savez "ALPE - ADRIJA" treba da preraste u veliku uniju srednjevropskih država (USEAD), koju bi činile: Austrija, Poljska,Čehoslovačka, Mađarska i Jugoslavija (privremeno sedište Budimpešta - koordinator Italija). Intermarijum je uzvišeno proklamovao jedinstvo šesnest nacija u formi "PODUNAVSKE KONFEDERACIJE" čiju srž bi činile katoličke nacije "SREDNJE EVROPE". Vatikan, je naravno, ovu akciju podržavao kontinuirano kao jednu od poluga, s kojom dela prema pravoslavlju. Tokom II svetskog rata Intermarijum je radio pod nemačkom kontrolom

Šta je INTERMARIJUM? To je misteriozna špijuska organizacija, osnovana još 1920.g. u Parizu od strane "Bele" ruske emigracije sa ciljem rušenja komunizma. Sredinom 1930.g. ova pariska grupa se već razvila u veliku organizaciju čije članove su činili politički istomišljenici nastanjeni u prostoru INTERMARE a to je od Baltičkog do Crnog mora, Egejskog, Jonskog, Jadranskobg pa sve do Kavkaza. Pre II svetskog rata ova organizacija je dobila vrlo bitnu podršku od stgrane britanske i francuske obaveštajne službe.

Sve ovo što se sada dešava na našim prostorima i izgleda kao da se desilo iznenada, pripremano je duži niz godina. Moglo bi se reći da na ovom planu II svetski rat nikada i nije prestao. Naročito težnje Nemačke da zagospodari ovim prostorima - pa čak su u posleratnom periodu u tome možda bili i uspešniji. Veliki je broj agenata nemačke obaveštajne službe, a i drugih, koji su radili još i u Titovo vreme, ali su iz raznih razloga ostali neotkriveni. Čak ubečani i u novu vlast posle promena 2000.g.  Nemci su uvek bili prisutni, naročito preko Dolanca, Mustača, Ante Markovića - njega su hapsili u Dubrovniku tokom rata kao partizana zajedno sa grupom, ali jedino je on pušten na slobodu. Mesić, Drnovšek, Izetbegović, Kučan, Janša i naravno Dr.Tuđman. Zadržimo se malo na njemu - 1965.g. bivši Titov general stupa u vezu sa dr Matom Meštrovićem, u to vreme oficirom oružanih snaga SAD, sa Bogdanom Radicom, Ivanom Šutejom i drugima iz ekstremnog krila "Hrvatskog nacionalnog veća", emigrantske organizacije koja objedinjuje skoro sve službe i organizacije hrvatske emigracije. Postoje indicije da je upravo preko tih ljudi dr Tuđman uspeo da se poveže sa obaveštajnim službama SAD i SR Nemačke, a pouzdano se zna da je u to vreme sarađivao i sa Institutom za istočno-evropske zemlje iza čijeg imena se krije obaveštajna institucija NATO pakta. Kontakt sa Nemcima dr Franjo Tuđman je ostvario još tokom drugog svetskog rata, a jedan od njih išao je preko pukovnika ABVER-a Vladimira Muse. Za ovu vezu znao je Aleksandar Ranković, ali je tolerisana jer je bila obostrano korisna.  

Na mržnju sveta prema Srbima, projektovanu od strane masonskih »srbofobičnih moćnika« a prouzrokovanu trijumfom antisrpskog medijskog lobija, Srbi ne smeju odgovarati mržnjom, nego kako kaže Njegova svetost patrijarh srpski Pavle: »Život treba osmisliti po veri, ugledajući se na pretke i učiniti sve što možemo za dobro svog naroda i čitavog čovečanstva«

Korišćena literatura

- Nikolaj V. Gogolj: Razmatranje božanstvene liturgije.

- R. Wilhelm: The I Ching of Book of Changes.

- Fritjof Capra: Tao fizike.

- Daglas R. Hofšteter: Gedel – Ešer – Bah.

- Aleksandar Kalomiros: Protiv lažnog jedinstva.

- Karlos Kastaneda: Unutrašnji oganj.

- Vladimir Dimitrijević: Od Elvisa do antimadone.

- Nikola Tesla: Članci.

- Lu Bu Ve: Proleće i jesen.

- Herman Hese: Igra staklenih perli.

- Sen-Rene Tajandije: Srbija u devetnaestom veku (1872).

- Henrik A. Angel: Kosovo, Kosovo.

- Željko Malnar, Borna Bebek: U potrazi za staklenim gradom.

- Hans Geisler: PSI – ENERGIJA, Primena skrivenih snaga u čoveku (skripta)

- Arhitekta Predrag Ristić: Protoistorijsko Dete Boga

- Slavomir Nastasijević: Vitezi Kneza Lazara.

- Arhimandrit dr Justin Popović: Život Svetog Cara Lazara.

- Jeromonarh Serafim Rouz: Stvaranje sveta i rani čovek.

- Stevan Mokranjac: Srpsko narodno crkveno pojanje i Osmoglasnik.

- L. Mirković: Satana govori.

- Svetozar Radišić: Satana se više ne krije.

- Ekart Tol: Moć sadašnjeg trenutka

- Seminar i okrugli sto: Nauka – Religija – Društvo, SANU, Beograd,

Urednici: Vladeta Jerotić, Đuro Koruga, Dejan Rakočević

- Teslino shvatanje rata i budućnost ratnih procesa

- Velimir Abramović, članak - Vojno delo, Beograd.

- Časopis za istoriju nauke Flogiston, broj 7. (1998), Beograd.

www.beotel.yu/~gmarjanovic

http://www.galaksija.com/david%20icke%20int.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Free_Masons

http://www.astrosvastara.com/

http://www.terastudio.com/partners/hram/showpage.php?page=rithuals.html