PONOVLJENA ISTORIJA - Todor Vulić

 

Uvod

  

                       Ideja o pravolinijskom razvoju istorije

                  iste je vrste sa  idejom o Zemlja kao ploči.

-           Obe su očigledne, ali i pogrešne.

                  Ideja o kružnom razvoju istorije

                  iste je vrste sa idejom o Zemlji kao kugli.

-           Obe su  teško sagledive, ali i tačne.

 

         Verujući da je istorijski proces niz slučajnih i nepredvidivih zbivanja, istoričari uporno odbijaju da se s punom ozbiljnošću pozabave  jednim fenomenom veoma prisutnim u istorijama naroda i država: fenomenom ponavljanja saobraznih istorijskih događaja po stabilnim i komplementarnim vremenskim ritmovima. Poneki od njih u svojim radovima nešto od tog fenomena i spomenu, ali uz obavezan propratni komentar kojim već u klici obesmisle sopstvena ili tuđa zapažanja te vrste.       

         U monografiji o poslednjem vizantijskom caru Konstantinu XI: Besmrtni car, Donald Nikol piše i o prvom carigradskom patrijarhu posle pada ovoga grada pod Turke, Genadiju. Patrijarh je savremenicima dokazivao da je samo proviđenje odigralo najveću ulogu u osvajanju romejske prestonice: „Zabeležio je da je hrišćansko carstvo Romeja započelo sa carom Konstantinom i njegovom majkom Jelenom, a i završilo se sa Konstantinom, sinom Jelene, koji je ubijen prilikom osvajanja njegovog grada. Između prvog i poslednjeg Konstatina nije bilo ni jednog cara sa tim imenom čija se majka zvala Jelena. Genadije dalje primećuje da se prvi carigradski patrijarh, za vreme Konstantina I, zvao Mitrofan, a takvo je bilo ime i poslednjeg patrijarha... Između prvog i poslednjeg carigradskog patrijarha nije bilo ni jednog drugog patrijarha sa imenom Mitrofan“. Navodeći i druge savremenike, koji su zapazili iste podudarnosti, Nikol zaključuje: “ Osim ako Bog nije zaista uredio da se tako desi ... ova slučajnost, vezana za imena prvog i poslednjeg cara i njihovih majki, svakako je od one vrste koju naročito vole pedantni antikvari“.1)

         Od iste vrste je i „slučajno“ podudaranje imena osnivača Rima, Romula, i poslednjeg vladara Zapadnog rimskog carstva, Romula (Avgustula). Između prvog i poslednjeg Romula, nijedan drugi vladar Starog Rima nije nosio ovo ime.

         Trovekovnu vladavinu Romanovih Ruskim carstom je 1613. započeo Mihailo I, a okončao je 1917, „slučajno“, Mihailo II jednodnevnom vladavinom...

         Jakob Burkhart u svom kapitalnom delu: Doba Konstantina Velikog, na jednom mestu uočava saobraznost prodora Konstantinovih trupa iz Galije u Italiju početkom četvrtog veka, sa prodorom Napoleonovih trupa iz Francuske u Italiju, petnaest vekova kasnije. Burkhart kaže: „Da taj (Konstantinov) rat nisu hvalili tako sumnjivi pisci, mogao bi se možda uporediti sa italijanskim pohodom mladog Napoleona Bonaparte, kada su se neke bitke odigrale na istim mestima. Zauzeće Suze na juriš, bitka kod Torina... upad u Milano, konjička bitka kod Breše, sve je to sličnoNapoleonovom pohodu 1796. Teška Konstantinova bitka za osvajanje Verone se može uporediti sa osvajanjem Mantove. Ali i Konstantinovi neprijatelji dostojni su poređenja sa Napoleonovim protivnicima. Borili su se smelo i istrajno i nisu prelazili na (protivničku) stranu...“ 2) Dakle, ova dva istorijska zbivanja „mogla bi možda“ biti sadržajno slična, da o prvom od njih nisu pisali „tako sumnjivi pisci“. 

         Matematički institut SANU, kao suizdavač, objavio je 1997. godine knjigu ruskog akademika i matematičara Anatolija Fomenka: Statistička hronologija

________________________________

1)Donald Nikol: Besmrtni car. Klio – Glas srpski, Beograd – Banja Luka, 1997, str. 92-94.

2)Jakob Burkhart: Doba Konstantina Velikog. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića,   

     Novi Sad, 2006, str. 315-316.    

 – matematički pogled na istoriju. U ovoj knjizi je autor originalnom statističkom metodom, pronašaoveliki broj ponovljenih istorijskih događaja i

nizove vladara sa podudarnim biografijama. Objašnjenje za sve te, često do detalja ponovljene starovekovne i srednjovekovne istorijske priče, Fomenko je našao u „falsifikatorskoj“ delatnosti osnivača savremene naučne hronologije Josifa Skaligera (1540 – 1609). Jedan od dokaza Skaligerove krivice je i „činjenica“ da se posle njega preslikavanja istorijskih zbivanja ne dešavaju? Naravno, Fomenko bi bio u pravu kada ga, između ostalog, ne bi demantovalo i  ono što u ovoj knjizi sledi. Koje je to saobraznosti Fomenko pronašao u biografijama već neizbežnog Konstantina Velikog i njegovog prethodnika Oktavijana Avgusta?

          Početno ime i jednog i drugog je bilo Gaj. Oktavijan je bio pobednik drugog trijumvirata, a Konstantin pobednik druge tetrarhije. U pomorskoj bici kod Akcijuma Oktavijan je do nogu potukao svog poslednjeg protivnika, Antonija. U pomorskoj bici kod Hadrijanopolja, i Konstantin je konačno razbio svog poslednjeg konkurenta, Licinija. Tom Oktavijanovom pobedom se završio jedan period građanskih ratova u istoriji Rima. Konstantinovom pobedom se završio takođe jedan period građanskih ratova u istoriji Rima. Antonije, koga je Oktavijan pobedio, bio je u početku blizak prijatelj i savladar Oktavijanov, a zatim njegov smrtni neprijatelj. Pobeđeni Licinije bio je blizak prijatelj i savladar Konstantinov, a zatim neprijatelj. Oktavijan Avgust je bio proglašen „svetim“. Konstntin je, takođe, proglašen svetim i ravnim apostolima. Avgust je u svojim rukama skoncentrisao sve važne funkcije – vojne civilne i religijske vlasti, kao i Konstantin. „Za vreme Avgusta Rim je od grada od drveta i cigle postao grad od mermera“, a za vreme Konstantina, Novi Rim (Carigrad) je građen kao „kamena prestonica“. Oktavijan je bio veliki zakonodavac. Uvodio je nove zakone i obnavljao ranije kodekse. Isto to je činio i Konstantin...

         Fomenko u Konstantinovom nasledniku Konstanciju IIprepoznaje Avgustovog naslednika Tiberija, u Julijanu Apostati – Kaligulu, u Valentijanu I– Klaudija i tako redom. Ono što Fomenko izričito ne navodi, a proizilazi iz njegove sistematizacije je sledeća činjenica: Konstantin je umro oko 324 godine posle Oktavijana, Konstancije II324 godine posle Tiberija, Julijan Apostata oko 324 godinu posle Kaligule, a Valens (Valentijanov savladar) 324 godinu posle Klaudija.

         U Fomenkovoj analizi je sve podređeno biografskim saobraznostima  vladara dva različita istorijska perioda. Na osnovu tih saobraznosti su i formirani paralelni nizovi biografskih blizanaca. Međutim, vremenski raspon između blizanačkih vladavina ovih nizova, često varira i po nekoliko decenija. U analizi izvedenoj u ovoj knjizi pristup je bio obrnut. U njoj je uglavnom praćen mali broj događaja čija saobraznost nije sporna: rođenje vladara, početak vladavine, kraj vladavine i smrt vladara, ali po   stabilnim vremenskim rasponima između blizanačkih vladavina matričnog i izvedenog vladarskog niza.

         Racionalni čitalac, sa usađenom idejom o neponovljivosti istorije, tekst ove knjige može doživeti samo kao niz koincidencija „od one vrste koju naročito vole pedantni antikvari“. Oni drugi, koji prihvate ideju o kružnom i objektivno nužnom razvoju istorijskog procesa, biće u stanju da, u savremenim zbivanjima i akterima tih zbivanja, prepoznaju njihove istorijske prethodnike.

PONOVLJENA ISTORIJA - VLADARI RIMA

 

Vladari Rima

 

 

       Kjerkegor: Da sam Bog nije želeo ponavljanje, svet nikada

       ne bi nastao. Svet postoji zato što je ponavljanje.

 

     Od obnove Drugog trijumvirata 56. godine pre nove ere, do dolaska Septimija Severa na čelo Rimskog carstva 193. godine nove ere, proteklo je oko 248 godina (ili dva puta po 124 godine) rimske istorije. U tom periodu smenjivali su se na vlasti trijumviri (56 – 30 god. pre n.e) i vladari više vladarskih rodova: Julijevci-Klaudijevci (30 god. pre n.e – 68 god.), Flavijevci (69 – 96 god.) i Antonini (96 – 192. god.). Pored ovih dinastičkih vladavina, povremeno su (68 – 69. godine  i 192 – 193. godine) vlast preuzimali i nedinastički vladari.

 

         1. Trijumviri (vladali oko 26 godina)

 

         Gnej Pompej (Prvi trijumvirat)

         Julije Cezar (Prvi trijumvirat)

         Marko Antonije (Drugi trijumvirat)

 

         2. Julijevci-Klaudijevci (vladali oko 97 godina)

 

         Oktavijan (prelazni period)

         Oktavijan Avgust (Druz Stariji)

         Tiberije

         Kaligula

         Klaudije

         Neron

         

         3. Nedinastički vladari (vladali nepune 2 godine)

 

         Galba

         Oton

         Vitelije

 

        4. Flavijevci (vladali oko 26 godina)

 

         Tit Vespazijan (stariji)

         Tit Vespazijan (mlađi)

         Domicijan

 

         5. Antonini (vladali oko 97 godina)

 

         Nerva

         Trajan

         Hadrijan

         Antonin Pije

         Marko Aurelije  (i Lucije Ver)

         Komod

         6. Nedinastički vladari(vladali nepune 2 godine) 

   

         Petrinaks

         Didije Julijan

         Pescenije Niger

 

         Već površnim uvidom u ovu šestočlanu podelu vladara Rima, zapažaju se dve neobičnosti: vladavine prve i četvte, druge i pete i treće i šeste grupe vladara su trajale približno isti broj godina; vladavine vladara četvrte, pete i šeste grupe, počinjale su i završavale se oko 124 godine posle vladavina vladara prve, druge i treće grupe.

         Najneobičnije je to, što su se u većini slučajeva i pojedinačne vladavina u okviru uparenih grupa, ponavljale po istom vremenskom ritmu od oko 124 godine.

 

 Trijumviri i Flavijevci

 

         Vladavina trijumvira obuhvaćena ovom analizom, trajala je od obnove Prvog trijumvirata 56. godine pre nove ere, sa Gnejom Pompejom, kao prvim među jednakima, do kraja Drugog trijumvirata i smrti Marka Antonija (ili definitivne Oktavijanove pobede) 30. godine pre nove ere.

         Vladavina Flavijevaca je započela dolaskom Vespazijana u Rim 70. godine  (proglašen je za cara u decembru 69. godine), a okončana je  Domicijanovom smrću 96. godine. Pojedinačne vladavine, počinjale su i završavane su u narednim godinama:

 

                     Gnej Pompej (stariji i mlađi) i Senat – Vespazijan

 

56/55 p.n.e – Gnej Pompej kao konzul i trijumvir preuzima vlast u Rimu

                      i ubrzo ulazi u savez sa Senatom.

            69  – Vespazijan proglašen za cara Rimskog carstva.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

    45 p.n.e – Kraj vladavine Gneja Pompeja Mlađeg i Senata.

            79 –  Kraj Vespazijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Julije Cezar – Tit        

 

    45 p.n.e – Cezar preuzima apsolutnu vlast u Rimu.

             79 – Tit preuzima vlast u Rimu.

                     Međuvreme: 124 godina.

 

    44 p.n.e – Kraj Cezareve vladavine.

             81 – Kraj Titove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

                              

 

 

                     Marko Antonije – Domicijan

 

   44 p.n.e – Početak vladavine Marka Antonija kao konzula  i trijumvira.

           81  – Početak Domicijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

    30 p.n.e – Kraj vladavine Marka Antonija.

            96  – Kraj Domicijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                              

 

         Julijevci-Klaudijevci i Antonini

 

         Porazom i smrću Marka Antonija, počinje Oktavijanova samostalna vladavina. Njegovim proglašenjem za avgusta 27. godine pre nove ere, Rimska republika prestaje da postoji. Usinjen od Julija Cezara, Oktavijan postaje Julijevac, a četiri preostala cara ove dinastije su Klaudijevci, jer su potomci Klaudija Nerona i Livije. Udajom Livije za Oktavijana, njeni i Klaudijevi sinovi, Tiberije i Druz, postaju Avgustovi pastorci. Tiberije nasleđuje Oktavijana na vlasti, a Tiberija nasleđuju potomci njegovog brata Druza: unuk Kaligula, sin Klaudije i praunuk Neron. Druz nikad nije vladao Rimskim carstvom, ali bez njega i njegovog sina Druza Mlađeg, nije moguće uspostaviti dinastički kontinuitet Klaudijevaca.

         Antonini kao dinastija su preuzeli vlast nakon ubistva poslednjeg Flavijevca, Domicijana, 96 godine nove ere i vladali do Komodovog ubistva 192. godine. Njihove vladavine se dele na vladavine:Nerva-Antonina (Nerva, Trajan, Hadrijan) i Antonina u užem smislu (Antonin Pije, Marko Aurelije-Lucije Ver i Komod).

 

            Julijevac Oktavijan i Nerva-Antonini

 

            Oktavijan je sam vladao oko 44 godine, a približno toliko i Nerve-Antonini. Oktavijanovim proglašenjem za avgusta 27. godine i smrću Druza Starijeg 8. godine pre nove ere, duga vladavina ovoga Julijevca lomi se na tri potperioda. Vladavine Nerve, Trajana i Hadrijana su vremenske replike tih Oktavijanovih potperioda.

 

            Oktavijan – Nerva

 

   30 p.n.e  – Početak Oktavijanove samostalne vladavine bez titule avgusta.

            96  – Početak Nervine vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

    27 p.n.e – Kraj vladavine Oktavijana bez titule avgusta.

             98 – Kraj Nervine vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

 

 

                     Oktavijan Avgust  i Druz Stariji – Trajan i Hadrijan

 

 

    27 p.n.e – Početak Oktavijanove carske vladavine - sa titulom avgusta,

                     i početak Rimskog carstva.

            98  – Početak Trajanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

      8 p.n.e – Smrt Oktavijanovog pastorka (i savladara) Druza Starijeg.

           117 – Smrt cara Trajana. Nasleđuje ga posinak (i savladar) Hadrijan.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

    14 p.n.e – Kraj vladavine Oktavijana Avgusta.

          138  – Kraj Hadrijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             Klaudijevci i Antonini u užem smislu

   

            Klaudijevci su vladali od Oktavijanove do Neronove smrti , ukupno 54 godine, koliko i Antonini u užem smislu.

 

                     Tiberije – Antonin Pije

                     

             14 – Početak vladavine Tiberija.

           138 – Početak vladavine Antonina Pija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             37 – Kraj Tiberijeve vladavine.

           161 – Kraj Pijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Kaligula i Klaudije – Marko Aurelije i Lucije Ver

 

             37 – Početak Kaliguline (i Klaudijeve, prvo konzulske a zatim od 41. i

             carske) vladavine.       

           161 – Početak vladavine Marka Aurelija (i Lucija Vera kao savladara).                                  

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             54 – Kraj Klaudijeve vladavine.

           180 – Kraj vladavine Marka Aurelija.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                     Neron – Komod        

 

         Vladavine Nerona i Komoda se pamte po zlu. Međutim, nije to jedina biografska odrednica koja ih povezuju. Komod je rođen 124 godine posle Nerona, proglašen je za avgusta (cara) 124 godine posle Nerona i ubijen je (okončao vladavinu) 124 godine posle Nerona. Obojica su živeli po 31 godinu i vladali po 14 godina. Vladavine i jednog i drugog završene su  nasilno, i obojica su u tom nasilju lišeni života. Posle Neronove i Komodove smrti, Rimsko carstvo su potresali neredi i građanski ratovi.

         U godini Neronovog rođenja, umro je car Tiberije, a u godini Komodovog rođenja, umro je car Antonin Pije. Sa Neronovim rođenjem, počinju vladavine trojice potomaka Druza Starijeg – Kaligule, Klaudija i Nerona, a sa Komodovim rođenjem počinju vladavine trojice potomaka (po usvojenju) Antonina Pija – Marka Aurelija, Lucija Vera i Komoda. (Rodonačelnik drugih, Antonin Pije, rođen je 124 godine posle rodonačelnika prvih, Druza). Vladavine Druzovih potomaka su trajale od Neronovog rođenja do njegove smrti, 31. godinu. Vladavine adoptovanih potomaka Antonina Pija su trajale, takođe, od Komodovog rođenja do Komodove smrti, 31. godinu.

         Neron i Komod su patili od manija javnih nastupa u arenama, i obojica se krive za katastrofalne požare u Rimu...

 

             37 – Rođen Neron.

           161 – Rođen Komod.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

            54 – Početak Neronove vladavine.

          178 – Početak Komodove vladavine (kao avgusta).

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             68 – Kraj Neronove vladavine.

          192 –  Kraj Komodove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

            68 – Smrt Nerona.

           192 – Smrt Komoda.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

         Nastavljači Julijevaca-Klaudijevaca i nastavljači Antonina

 

         Posle Neronove smrti, tokom samo dve kalendarske godine (68 – 69), na čelu Rimskog carstva se smenjuju četiri cara: Galba, Oton, Vitelije i Vespazijan. Posle Komodove smrti, takođe tokom samo dve kalendarske godine (192 – 193), na čelu Rimskog carstva se smenjuju četiri cara: Petrinaks, Didije Julijan, Pescenije Niger i Septimije Sever.

 

                     Galba – Petrinaks

 

            68 – Početak Galbine vladavine.

           192 – Početak Petrinaksove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

             69 – Kraj Galbine vladavine.

           193 – Kraj Petrinaksove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Oton –Didije Julijan

 

            69 – Početak Otonove vladavine.

           193 – Početak vladavine Didija Julijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Kraj Otonove vladavine.

           193 – Kraj vladavine Didija Julijana.

                    Međuvreme: 124 godine.

 

                     Vitelije – Pescenije Niger

 

             69 – Početak Vitelijeve vladavine. 

           193 – Početak Pescenijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Kraj Vitelijeve vladavine.

           194 – Kraj Pescenijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

                     Vespazijan – Septimije Sever

 

             69 – Kao pobednik u građanskom ratu, Vespazijan postaje car Rimskog carstva i

                     rodonačelnik nove dinastije Flavijevaca.            

           193 – Kao pobednik u građanskom ratu, Septimije Sever postaje car Rimskog

                      carstva i rodonačelnik nove dinastije Severa.

                     Međuvreme:  124 godine. 

 

 

                             

           Smrti  rimskih vladara   

       

         Kao što su, po vremenskom ritmu od 124 godine, vladari Rima počinjali i završavali svoje vladavine, tako su, po istom ritmu i umirali.

 

                 Trijumviri i Flavijevci

 

             45 –Smrt Gneja Pompeja Mlađeg.[1]

             79 – Smrt Vespazijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

              44 – Smrt Julija Cezara.

             81 – Smrt Tita.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine..

 

             30 – Smrt Marka Antonija.

             96 – Smrt Domicijana.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                   Julijevci-Klaudijevci i Antonini

 

            08  – Smrt Druza Starijeg.

           117 – Smrt Trajana.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

             14 – Smrt Oktavijana Avgusta.

           138 – Smrt Hadrijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             37 – Smrt Tiberija.

           161 – Smrt Antonina Pija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             54 – Smrt Klaudija.

           180 – Smrt Marka Aurelija.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

             68 – Smrt Nerona.

           192 – Smrt Komoda.

                     Međuvreme: 124 godine.   

 

            Nastavljači Julijevaca-Klaudijevaca i nastavljači Antonina

 

            69 – Smrt Galbe.

           193 – Smrt Petrinaksa.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Smrt Otona.

           193 – Smrt Didija Julijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Smrt Vitelija.

           194 – Smrt Pescenija Nigera.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.     

 

            

 

 

            Treći period

        

          Treći period od 124 godine istorije Rima, počeo je vladavinom dinastije Severa. Septimije i njegovi sinova Geta i Karakala  (uz jednogodišnju vladavinu  Makrina), vladali su približno koliko i Flavijevaci – Vespazijan i njegovi sinovi.

 

             69 – Početak vladavine Flavijevaca.

           293 – Početak vladavine Severa.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             96 – Kraj vladavine Flavijevaca.

        217/8 – Kraj vladavine Severa (i Makrina).

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

             96 – Smrt Domicijana.

        217/8 – Smrt  (Karakale i) Makrina.

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.        

        

         Ovaj period se završio Dioklecijanovom smrću 316. godine. Dioklecijan je rođen 124 godine posle Marka Aurelija, preuzeo je vlast 124 godine posle Marka Aurelija i okončao je vladavinu oko 124 godine posle Marka Aurelija. Umesto Dioklecijana, oko 124 godine posle smrti Marka Aurelija, umro je Dioklecijanov mlađi savladar, car (ili avgust) Konstancije Hlor, otac Konstantina Velikog. Dioklecijan je umro je 124 godine posle smrti Markovog sina, cara Komoda.

 

            Marko Aurelije i Komod – Dioklecijan i Konstancije

 

          

           121 – Rođen Marko Aurelije.

           245 – Rođen Dioklecijan.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           161 – Početak vladavine Marka Aurelija.

           284 – Početak vladavine Dioklecijana.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

           180 – Kraj vladavine Marka Aurelija.         

           305 – Kraj vladavine Dioklecijana.         

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

           180 – Početak (samo)vladavine Komoda.

           305 – Početak carske vladavine Konstancija Hlora.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.  

                                        

           180 – Smrt Marka Aurelija.

           306 – Smrt Konstancija Hlora.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

           192 – Smrt Komoda.

           316 – Smrt Dioklecijana.

                     Međuvreme: 124 godine.    

 

            Smrti ostalih Antonina i careva trećeg perioda

 

             98 – Smrt Nerve.

           222 – Smrt Elegabala.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           117 – Smrt Trajana.

           238 – Smrt Maksimina Tračanina.

                     Međuvreme: 124 (-3) godine.

 

           138 – Smrt Hadrijana.

           260 – Smrt Valerijana.

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

           161 – Smrt Antonina Pija.

           285 – Smrt Karina.

                     Međuvreme: 124 godine.      

          

                     

 

 

 

 

 

Četvrti period

 

         Pobedivši u građanskom ratu 316. godine, Konstantin je svoje starije sinove Krispa i Konstantina IIproglasio cezarima i savladarima. NJihovim vladavinama počinje četvrti period od 124 godine rimske istorije. Vladali su približno koliko Septimije Sever i njegovi sinovi Geta i Karakala. Konstantin je rođen oko 124 godine posle Septimija, pobedio je u građanskom ratu 124 godine posle Septimijeve pobede, okončao je vladavinu 124 godine posle Septimija i umro je oko 124 godine posle Septimija. Konstantivnov sin i naslednik Konstantin II, ubijen je oko 124 godine posle ubistva Septimijevog sina i naslednika Karakale.

 

 

                              

 

           146 – Rođen Septimije Sever.

           271 – Rođen Konstantin Veliki.

                     Međuvreme: 124 (+1) godinu.

 

           193 – Početak vladavine Septimija i sinova (vladali oko 24 godine).         

           317 – Početak vladavine Konstantina i starijih sinova (vladali oko 24 godine).         

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           211 – Kraj vladavine Septimija Severa.

           337 – Kraj vladavine Konstantina Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.   

 

           211 – Smrt Septimija Severa.

           337 – Smrt Konstantina Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                                            *       

 

           217 – Smrt Septimijevog sina i naslednika Karakale.

           340 – Smrt Konstantinovog sina i naslednika Konstantina II.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

            Smrti ostalih vladara trećeg i četvrtog perioda    

 

           235 – Smrt Aleksandra Severa.    

           361 – Smrt Konstancija II.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

           238 – Smrt Maksimina Tračanina.             

           363 – Smrt Julijana Apostate.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.        

 

           251 – Smrt Decija Trajana.

           375 – Smrt Valentinijana I.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           253 – Smrt Trebonija Gala.

           378 – Smrt Valensa.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

           260 – Smrt Valerijana.

           383 – Smrt Gracijana.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

           268 – Smrt Galijena.

           392 – Smrt Valentinijana II.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           270 – Smrt Klaudija Gotskog.

           395 – Smrt Teodosija I Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

           284 – Smrt Numerijana.

           408 – Smrt Arkadija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

         Sa vladavinom Teodosija IVelikog završila se istorija jedinstvenog Rimskog carstva. NJegov sin Arkadije, bio je prvi car Istočnog carstva.

 

                                            *       

                                                                      

         Da ponovimo suštinsko pitanje, koje se nameće posle ove veoma uprošćene analize preloma vlasti u Starom Rimu: da li je istorija niz slučajnih i nepredvidivih događaja ili je istorija objektivno nužan proces u stalnom ponavljanju saobraznih zbivanja – po stabilnim vremenskim ritmovima?

         Kako bi  Imanuel Kant odgovorio na ovo pitanje: “ Čak i filozofi, iako se smatraju mudrim, nisu dovoljno mudri da isplaniraju svoj život i da žive po pravilima koja su stvorili za sebe. Tako, ako postoji nekakav opšti progres u životu čovečanstva, taj progres zasigurno nije potekao od plana koji je čovek načinio radi svog vlastitog ravnanja. Ali bi ipak mogao postojati takav plan, naime plan prirode, koji čovek ispunjava a da ga i ne razume. Otkriće takvog plana u ljudskoj istoriji bio bi pravi zadatak za nekog novog Keplera, a za objašnjenje njegove nužnosti bio bi potreban drugi NJutn.“[2]

         Amori de Rjenkur misli slično: „Ako počnemo da se bavimo uporednim proučavanjem svih civilizacija za koje istorija zna, uočićemo postojanje neke misteriozne unutrašnje logike sličnog razvoja društvenih organizama, neku vrstu duhovnog plana, koji se ostvaruje kroz proces istorijskog razvoja“.[3]

 

Ideju o istoriji kao kružnom i objektivno nužnom, a time i predvidivom procesu, zaista je teško uskladiti sa svakodnevnim iskustvom i zdravim razumom. Zato bi bilo interesantno citirati šta o svakodnevnom iskustvu i zdravom razumu kaže Ernesto Sabato: „Svet svakodnevnog iskustva tako je skučen spram univerzuma, podaci koje pružaju čula tako su varljivi, uslovni refleksi tako lišeni proročanskog dara, da je najbolji metod da se provere nove istine – tvrditi suprotno od onog što savetuje zdrav razum“.3) Nadovezujući se na Sabata, Lorfels dodaje:“ Zdrav razum je bio veliki neprijatelj nauke i filozofije i on to stalno jeste. Verovatno će mnogi današnji filozofski i naučni problemi biti rešeni onda kada čovek odluči da pređe preko zdravog razuma. Čim izađemo iz našeg malog univerzuma prestaju da važe naše predstave i predrasude“.[4]

 

 

                                                     

                  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

       

 

 

 

 

 

 

 

 

 



[1] Гнеј Помпеј Млађи није био тријумвир, али је као син Гнеја Помпеја Старијег, после очеве смрти, предводио сенатске снаге у завршници грађанског рата између Сената и Јулија Цезара.

[2] Џ. Р Колингвуд: Идеја историје, Службени лист СЦГ, Београд, 2003. стр. 104.

[3] Амориде Рјенкур : Дух Индије. „Мотовун“, Мотовун, 1991, стр. IX.

 

[4] А.Б. Лорфелс: Александар Велики последњи чаробњак антике. Desire public, Београд, 2003,   

   стр.52-53.       

 

PONOVLJENA ISTORIJA - VLADARI RUSIJE

                                   

                           Vladari Rusije  

 

             Episkop Nikolaj Žički:Ne zna čovek čemu više da se divi: da li

             Božjem Promislu pri stvaranju sveta, ili u rukovođenju narodima

             kroz istoriju...

 

          Ivan IVGrozni i Petar IVeliki     

                          

         Od ruskih vladara iz vladarskih rodova Rjurikoviča i Romanovih, posebno mesto pripada dvojici od njih: prvom ruskom caru Ivanu Groznom (Strašnom) i prvom ruskom imperatoru Petru Velikom. Već površnim uvidom u njihove životopise, zapaža se velika čestina biografskih saobraznosti, koje život Petra Velikog čine delimičnom kopijom života Ivana Groznog. Okosnicu biografija ovih, kao i drugih vladara, predstavljaju godine: rođenja, venčanja, preuzimanja vlasti, kraja vladavine i smrti. I gle, Petar Veliki je rođen 142 godine posle Ivana Groznog, venčao se takođe 142 godine posle Groznog, preuzeo je faktičku vlast 142 godine posle Groznog i umro je (prestao da vlada) oko 142 godine posle Groznog. Ivan je živeo 54 a Petar 53 godine. Ivan je vladao 37 a Petar 36 godina.

 

 

          Porodične paralele

 

         Budući ruski car Ivan IVGrozni je rođen 1530. godine u drugom braku velikog kneza Moskovskog Vasilija IIIsa Jelenom Glinskom. Budući ruski imperator Petar IVeliki je rođen 1672. godine u drugom braku ruskog cara Alekseja Isa Natalijom Nariškinom.

         Prvi brak Vasilija IIIbio je bezdetan. Stoga je njegov drugi brak trebalo da obezbedi naslednika prestola. U prvom braku AleksejIje imao sinove, Fjodora i Ivana, koji su bili invalidi. Stoga je i njegov drugi brak trebalo da obezbedi zdravog naslednika prestola.   

         U četvrtoj godini po rođenju, Ivan je ostao bez oca: umro je veliki knez Vasilije III. U četvrtoj godini po rođenju i Petar je ostao bez oca: umro je car Aleksej I.Po proglašenju za vladara (velikog kneza), u ime maloletnog Ivana je vladala regentkinja, Jelena Glinska, oko 6 godina. Po proglašenju za vladara (cara), i u ime maloletnog Petra je vladala regentkinja, Sofija Aleksejevna, takođe oko 6 godina.

          Posle sukoba svoje pratnje sa elitnom jedinicom ruske vojske, strelcima, Ivan je početkom 1547. godine krunisan za prvog cara Rusije. Posle sukoba Petrovih pukova sa strelcima 1689. godine, Petar preuzima carsku vlast.

        Vladavine Ivana Groznog i Petra Velikog, protekle su u stalnoj i ogorčenoj borbi sa moćnom bojarskom opozicijom. I jedan i drugi su, kao deca, bili žrtve bojarske samovolje. NJihova odrastanja su puna traumatičnih iskustava:  bojarski magnati se nisu ustezali da pred ovim dečacima-vladarima pljačkaju i ubijaju čak i najbliže rođake Ivana i Petra.

         U pobuni protiv Ivanovih ujaka Glinskih, ubijen je Jurij Glinski. U pobuni protiv Petrovih ujaka Nariškinih,  ubijeni su Nariškini.

         Sedamnaestogodišnji Ivan se venčao 1547. sa Anastazijom Romanov. U tom braku rođena su tri sina. Sedamnaestogodišnji Petar se venčao 1689. sa Jevdokijom Lopuhinom. U ovom braku su, takođe, rođena tri sina.       

          U 24. godini života, Ivanu je umro savladar carević Dimitrije. U 24. godini života i Petru je umro savladar (slaboumni i bolesni)  car Ivan V.

         Svog drugog savladara i prestolonaslednika, carevića Ivana, ubio je sam Ivan Grozni. Svog drugog savladara i prestolonaslednika, carevića Alekseja, takođe, ubio je (naredio ubistvo) sam Petar Veliki.

        U trenutku smrti, carević Ivan imao je oko 28 godina. U trenutku smrti i carević Aleksej je imao oko 28 godina.

 

         Ratovi i osvajanja

 

         Napadom ruskih trupa na Kazanski hanat 1552. godine, započelo je širenje ruske države na čelu sa Ivanom u pravcu južnih mora. Ovaj rat je završen osvajanjem strateški vrlo značajnog grada Kazana. Napadom ruskih trupa na Krimski hanat 1695. godine, započelo je širenje ruske države na čelu sa Petrom u pravcu južnih mora. Ovaj rat je završen osvajanjem strateški vrlo značajnog grada Azova.

         Upadom ruskih trupa u Livoniju i napadom na gradNarvu, Ivan je otpočeo severni rat koji će, sa prekidima, trajati duže od 20 godina Upadom ruskih trupa na švedske posede i napadom na grad Narvu,  Petar je otpočeo severni rat koji je, sa prekidima, takođe, trajao preko 20 godina.

          Tokom svoje vladavine Ivan Grozni je praktično udvostručio teritoriju Rusije. Prodorom u Sibir, on je ruskim državnim okvirom počeo da objedinjuje ogromni prostor Evro-Azije. Petar Veliki je taj prostor učinio definitivno ruskim, stvorivši državu koja je u teritorijalnom smislu bila i ostala najveća na svetu.

                                                                *      

         Ivan i Petar su zapamćeni i kao najveći reformatori ruskog društva i države. Obojica su donosili zakone, kojima se u državnoj službi i vojsci predviđalo napredovanje prema ličnim sposobnostima i zaslugama, a ne na osnovu porekla. Uviđajući značaj trgovine sa tehnološki naprednijim zapadnoevropskim zemljama, obojica osnivaju velike trgovačke luke: Ivan Arhangelsk na ušću Dvine u Belo more, a Petar Sankt Peterburg na ušću Neve u Baltičko more...     

                

      

    Preslikavanje saobraznih zbivanja iz Ivanovog u Petrov život

           (Ritam od 142 ± 2 godine)   

  

1505 – Smrt Ivanovog dede, velikog kneza Ivana III Rjurikoviča.

1645 – Smrt Petrovog dede, cara Mihaila IRomanova.

            Međuvreme: 142 (-2) godine.

 

1505 – Ivanov otac Vasilije III, preuzeo vlast u

            Ruskoj velikoj kneževini.

1645 – Petrov otac AleksejI, preuzeo vlast u Ruskoj carevini.

            Međuvreme: 142 (-2) godine.

 

1530 – Rođen Ivan Grozni.

1672 – Rođen Petar Veliki.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1533 – Smrt Ivanovog oca Vasilija III.

1676 – Smrt Petrovog oca Alekseja I.

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

 

1547 – Ivan Grozni krunisan za cara.

1689 – Petar Veliki preuzeo carsku  vlast.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1547 – Venčanje Ivana Groznog sa Anastazijom Romanov.

1689 – Venčanje Petra Velikog sa Jevdokijom Lopuhin.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1552 – Ivan počinje rat sa Kazanskim hanatom.

1695 – Petar počinje rat sa Krimskim hanatom.

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

 

1554 – Smrt Ivanovog savladara carevića Dimitrija.

1796 – Smrt Petrovog savladara cara Ivana V.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1558 – Bitka kod Narve, u vreme Ivanove vladavine.

1700 – Bitka kod Narve, u vreme Petrove vladavine.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1584 – Kraj vladavine i smrt Ivana Groznog.

1725 – Kraj vladavine i smrt Petra Velikog.

            Međuvreme: 142 (-1) godine.

 

1584 – Fjodor I, sin Ivana Groznog, krunisan za cara.

1727 – Petar II(Aleksejevič), unuk Petra Velikog, krunisan za cara...

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

        Francuska revolucija, Prva republika i Napoleon Bonaparta –

        Nemačka revolucija, Vajmarska republika i Adolf Hitler

 

         Svetlana Velmar Janković: Sve ovo (je) već odavno otisnuto u istoriji u  kojoj su

         sadržani modeli svake budućnosti, pa i naše, samo ih valja raspoznati.           

         Čovečanstvo, svakako, za takvo raspoznavanje i ne haje kao što nikada i nije, i

         zato sada ne može da vidi da Hitlera čeka poraz, smrviće ga velika Rusija,

         samleće ga, kao što je i Napoleona... [1]       

                                                                     

          Saobraznost političkih karijera i vladavina Napoleona Bonaparte i Adolfa Hitlera je davno primećena i opšte je poznata. U svojoj knjizi Skriveni zakoni sudbine[2], navodi je Spasoje Vlajić, a bila je i predmet umetničkih obrada, kao u navedenom citatu iz romana Svetlane Velmar-Janković.

         Napoleona Bonapartu je iznedrila Francuska revolucija i Prva Republika. Adolfa Hitlera je iznedrila Nemačka revolucija i Vajmarska Republika. Krunisanjem za cara, Napoleon je ukinuo francusku Prvu Republiku. Postavši firer, Hitler je ukinuo nemačku Vajmarsku Republiku. Pre napada na Rusiju, Napoleon je pacifikovao Prusku, pretvarajući je u svog satelita. Pre napada na Sovjetski Savez, Hitler je pacifikovao Francusku, pretvarajući je (Višijevsku Francusku) u svog satelita. U ratu protiv Napoleona jedino je ostala Velika Britanija, koju je od poraza spasao Lamanš i moćna mornarica. U ratu protiv Hitlera samo je ostala Velika Britanija, koju je ponovo od poraza spasao Lamanš i moćna mornarica. U prvoj fazi rata protiv Rusije, Napoleonove trupe su stigle do Moskve, gde ih je zatekla „ruska“ zima. U prvoj fazi rata protiv Sovjetskog Saveza i Hitlerove trupe su stigle do Moskve, gde ih, takođe,  zatiče „ruska“ zima. U drugoj fazi rata protiv Napoleona, ruske trupe su ušle u Pariz. U drugoj fazi rata protiv Hitlera, sovjetske trupe su ušle u Berlin. Ulaskom ruskih trupa u Pariz okončana je Napoleonova (prva) vladavina. Ulaskom ruskih trupa u Berlin okončana je i Hitlerova vladavina.

         Istorija se, dakle, „zaista“ ne ponavlja!

 

           Godine preloma francuske Prve republike i Napoleonove vladavine

           i nemačke Vajmarske republike i Hitlerove vladavine

            (Ritam od 130 ± 2 godine)

 

1789 – Početak Francuske buržoaske revolucije.

1918/19 – Početak Nemačke revolucije i Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1793 – Tulonska pobuna. Prvo isticanje Napoleona Bonaparte u javnosti.

1923 – Pivnički puč. Prvo isticanje Adolfa Hitlera u javnosti.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1794 – Ubistvo Maksimilijana Roberspjera, prvog lidera

            Komiteta javne bezbednosti Francuske Republike.

1925 – Smrt Fidriha Eberta, prvog predsednika Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

 

1795 – Direktorijum preuzima vlast u Francuskoj Republici.

1925 – Paul fon Hinderburg izabran za predsednika Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1799 – Nagli uspon Napoleona Bonaparte, koji na čelu Konzulata

            postaje dominantna ličnost Francuske republike.

1929/30 – Nagli uspon Adolfa Hitlera, čija Nacistička partija

            na parlamentarnim izborima ostvaruje veliki uspeh.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

 

1804 – Kraj francuske Prve Republike.

1934 – Kraj nemačke Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

                                       *     

1804 – Napoleon Bonaparta krunisan za cara Francuskog Carstva.

1934 – Adolf Hitler postaje firer (vođa) nemačkog Trećeg Rajha.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1812 – Napad Francuskog carstva Napoleona Bonaparte na Rusiju.

1941 – Napad Trećeg rajha Adolfa Hitlera na Sovjetski Savez.

            Međuvreme: 130 (-1) godina.

 

1812 – Borodinska bitka (na domak Moskve).

            Komandu nad ruskim trupama preuzeo Kutuzov.

1941 – Bitka za Moskvu.

            Komandu nad sovjetskim trupama preuzeo Žukov.

            Međuvreme: 130 (-1) godina.

 

1813 – Odlučujući poraz Napoleonovih trupa kod Lajpciga.

1943 – Odlučujući poraz Hitlerovih trupa kod Staljingrada.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1814 – Ruske trupe ušle u Pariz.

1945 – Sovjetske trupe ušle u Berlin.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

1814/15 – Kraj Francuskog Carstva i vladavine Napoleona Bonaparte.

1945 – Kraj nemačkog Trećeg Rajha i vladavine Adolfa Hitlera.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1825 – Smrt pobednika nad Napoleonom, ruskog cara Aleksandra I.

1953 – Smrt pobednik nad Hitlerom, sovjetskog vlastodržca Josifa Staljina.

            Međuvreme: 130 (-2) godine.           

 

                                       

 

         Lucidno zapažanje Svetlane Velmar-Janković o nehaju i slepilu čovečanstva (istoričara, filozofa, politikologa, političara) prema fenomenu ponavljanja saobraznih istorijskih zbivanja zaprepašćuje. Odsudno odbijanje ljudi od nauke da uporedno analiziraju čak i ponavljanja ovako grandioznih istorijskih događaja čiju saobraznost uočavaju i „laici“, za autora ove knjige je neobjašnjivo i zloslutno. Zloslutno je, jer je istorijski usud već pripremio naredni čin iste drame.

 

 



[1] Светлана Велмар-Јанковић: Лагум. БИГЗ, 1991, стр. 44.

[2] Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр.37

PONOVLJENA ISTORIJA - AMERIČKI PREDSEDNICI

 

Američki predsednici

 

 

          Prorok Isaija: "Objavite nam šta je prvo bilo,

          da promislimo i poznamo šta će biti iza toga..."

 

         U istoriji američkih spoljnopolitičkih odnosa sa Evropom, izdvajaju se dva kardinalna perioda. Spoljnopolitički kamen temeljac prvog perioda (kraj XVIII i prve decenije XIX veka),bio je: proterivanje evropskih kolonijalnih sila sa severnoameričkog kontinenta i politika izolacije,ili nemešanja u međuevropske sporove.Glavni protagonistiovespoljnopolitičkeorijentacijebilisuDŽordžVašington,kaozačetnikiDŽejmsMonroiDŽonKvinsiAdams,kaonastavljači. Poslednjadvojica sutvorci doktrina„Amerika Amerikancima“ iMonroovedoktrine.Usvajanjem ovih doktrina, spoljna politikaSADprema Evropi je definitivno uobličena i sprovođena u narednim decenijama.

         U drugom kardinalnom periodu(prvapolovinaXX veka) dolazidopotpunogobrtauameričko– evropskimodnosima. Sad napuštaju politiku izolacijeipostaju ključni učesnik u međuevropskim sporovima.Krajnji doseg te politike je: praktična kolonizacija dela evropskog kontinenta.Krug se potpuno zatvorio,tako što je bivša evropska kolonija postala evropski kolonizator. Glavni protagonisti te druge politike su Vudro Vilson,kaozačetnikiFrenklinRuzveltsaHariTrumanom,kao nastavljači (Trumanovadoktrina).

         Pozabavimo se u nastavku ove analize osnovnim biografskim elementima spomenutihameričkihpredsednika. Začetnik prve politike,DŽordžVašington, rođenje1732.godine,predsednikSADjepostao1789, adrugimandatjedobio1793. Na krajuVašingtonjeumrodecembra1799. godine. Začetnik druge politike,VudroVilson, rođenje1856. godine. Predsednik SAD je postao1913, adrugimandatjedobio1917. Vilson je umro februara 1924 godine.Štajeuovadvanizagodinačudno? Vilsonjerođen124 godineposleVašingtona, postaojepredsednikSAD124 godineposleVašingtona, drugimandatjetakođedobio124 godineposleVašingtonaiumroje124 godineposleVašingtona.  

           

            DŽejmsMonrorođenje1758. godine. Prvi put je postao predsednik SAD1817, adrugiput1821. godine  AkosenaMonroovegodinedodajupo124 godineVašington-Vilsonovogvremenskograspona, dobijajuse: 1882, 1941. i1945. I gle, FrenklinRuzveltjerođen1882, a1941. i 1945. godineinaugurisanje(treći i četvrti put) zapredsednikaSAD. Na početku četvrtog mandata Ruzvelt je umro, a na mestu predsednika nasledio ga je potpredsednik Hari Truman. I Truman je rođen oko 124 godine posle Monroa. Nakon Monroa, predsednik SAD je postao DŽonKvinsiAdams, a 124 godine kasnije, posle mandata koji je nasledio bez predsedničkih izbora od Ruzvelta, Truman je izabran za predsednika SAD. 

 

            Adams – Truman

 

            Ne samo da je 124 godine posle Adamsa, Truman izabran za predsednika SAD, već je 124 godine posle Adamsa i umro.

                     

 

1825 – DŽon K. Adams, predsednik SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1848 – Smrt DŽona K. Adamsa.

1972 – Smrt Hari Trumana.

            Međuvreme: 124 godine.

 

            Naslednik Adamsa na čelu SAD je Endrju DŽekson, a naslednik Trumana je Dvajt Ajzenhauer.

         

            DŽekson – Ajzenhauer

 

            Ajzenhauer je, rođen oko 124 godine posle DŽeksona, postao je predsednik SAD 124 godine posle DŽeksona, dobio je drugi predsednički mandat 124 godine posle DŽeksona i umro je 124 godine posle DŽeksona.

                                

767 – Rođen Endrju DŽekson.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1829 – Endrju DŽekson, predsednik.

1953 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1833 – Endrju DŽekson, predsednik (drugi mandat).

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik (drugi mandat).

            Međuvreme: 124 godine.

 

1845 – Smrt Endrju DŽeksona.

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 124 godine.  

  

         Osnovni biografski elementi nekog predsednika (ili bilo kog vladara), se po istom vremenskom ritmu, kao što je pokazano, mogu ponoviti u jednom nasledniku. Međutim, to nije jedina varijanta ritmičkog preslikavanja istoznačnih istorijskih zbivanja. U nekim slučajevima, osnovne biografske elemente dvojice predsednika, mogu unakrsno naslediti dvojica njihovih naslednika.

 

             Zakari Tejlor i DŽon Tajler – Lindon DŽonson i Ričard Nikson

                            

            Lindon DŽonson je rođen 124 godine posle Zakari Tejlora i umro je oko 124 godine posle Zakari Tejlora, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle DŽona Tajlera. Ričard Nikson je rođen oko 124 godine posle DŽona Tajlera i umro je oko 124 godine posle DŽona Tajlera, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle Zakari Tejlora.

 

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1908 – Rođen Lindon DŽonson.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1841 – DŽon Tajler, predsednik.

1865 – Lindon DŽonson predsednik.

            Međuvreme: 124 godine. 

 

1845 – Kraj predsedničke vladavine DŽona Tajlera.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona DŽonsona.

           Međuvreme: 124 godine.                                   

 

1850 – Smrt Zakari Tejlora.

1973 – Smrt Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

                                       *

 

1790 – Rođen DŽon Tajler.

1913 – Rođen Ričard Nikson.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1849 – Zakari Tejlor, predsednik.

1973 – Ričard Nikson, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.                                       

 

1850 – Kraj predsedničke vladavine Zakari Tejlora,

            (umro u drugoj godini predsedničkog mandata).

1974 – Kraj predsedničke vladavine Ričarda Niksona

           (smenjen u drugoj godini predsedničkog mandata).

            Međuvreme: 124 godine.                                          

 

1862 – Smrt DŽona Tajlera.

1994 – SmrtRičarda Niksona.

            Međuvreme: 124 (-2) godine.     

 

                                            *

 

            SrpskinarodjepostaoneposrednažrtvaameričkeneokolonijalnepolitikeuvremepredsednikovanjaBilaKlintonaiDŽordžaBuša. Bil Klintonjerođen1946. godine. Prvi put je postaopredsednikSAD1993, adrugiput1997. Koji jepredsednikSADrođen124 godinepreKlintona? JulisizGrant. Ko je124 godinepreKlintonaizabranzapredsednikaSAD? Julisiz Grant. Ko je 124 godine pre KlintonapodrugiputizabranzapredsednikaSAD? Julisiz Grant. Potpredsednik SAD u Klintonovo vremebiojeAlGor. Gor je rođen 1948. godine, apotpredsednikjepostao1993. Kojijeameričkipotpredsednikrođenoko124 godinepreAlaGora? SkajlerKolfaks, potpredsednikSADuvreme predsedničkog mandata Julisiza Granta. Ko je postao predsednik SAD 124 godine pre Gora?Opet SkajlerKolfaks.

 

1822 – RođenJulisizGrant.

1946 – RođenBilKlinton.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1869 – JulisizGrant, predsednik.

1993 – BilKlinton, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1823 – RođenSkajlerKolfaks.

1948 – RođenAlGor.

            Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

1869 – SkajlerKolfaks, potpredsednik.

1993 – AlGor, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

         BilaKlintonaje2001. namestupredsednikaSADnasledioDŽordžBušMlađi. BušMlađijerođeniste1946. godinekadinjegovprethodnikKlinton. JulisizaGrantaje1877.nasledio RaderfordHejz.I Hejz je rođeniste1822. godine,kadinjegovprethodnikGrant. VremenskirasponizmeđurođenjaHejzaiBušaMlađegje,naravno,124 godine. To važi i za njihove potpredsednikeDikaČejnijaiVilijamaVilera. (Buš stariji je rođen124 godineposleMilardaFilmora).

 

1822 – RođenRadefordHejz.

1946 – RođenDŽordžBušMlađi.

            Međuvreme: 124 godine.

                    

    

1877 – RadefordHejz, predsednik.

2001 – DŽordžBušMlađi, predsednik.

           Međuvreme: 124 godine.

 

1819 – RođenVilijamViler.

1941 – RođenDikČejni.

            Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

1877 – VilijamViler, potpredsednik.

2001 – DikČejni, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.         

 

          Da li se na osnovu ovog pravila,joškrajem 2007. godine, moglopredvidetikoće2009. naslediti DŽordžaBuša? Moglo je i bilo je predviđeno.Evokako:oduzimanjem124 godineod2009. dobijenaje1885. Te godine je predsednik SAD  postaoGroverKlivlend. Klivlend je rođen 1837. godine.Dodavanjem 124 godine naKlivlendovugodinurođenja, dobijenaje1961. Proverite,kojejegodinerođenBarakObama? Potpredsednik SADuvremeKlivlendovogpredsednikovanjabiojeTomasHendriks. Hendriks je bio18. godina starijiodKlivlenda. Proverite, kolikojegodinaDŽozefBajdenstarijiodObame?

 

1837 – RođenGroverKlivlend.

1961 – RođenBarakObama.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1885 – GroverKlivlend, predsednik.

2009 – BarakObama, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1819 – RođenTomasHendriks.

1942 – RođenDŽozefBajden.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1885 – TomasHendriks, potpredsednik.

2009 – DŽozefBajden, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

                     

 

 

 

            Američki predsednici – drugi deo

 

          U američkoj istoriji ritam od 100 godina je komplementaran ritmu od 124 godine. Primeri koji slede, poslužiće kao ilustracija ove tvrdnje.

 

            Vašington – Harison

 

1732 – Rođen DŽordž Vašington, prvi predsednik SAD.

1833 – Rođen Bendžamin Harison.

            Međuvreme: 100 (+1) godina.

1789 – DŽordž Vašington postaje predsednik SAD .

1889 – Bendžamin Harison postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.           

1799 – Smrt DŽordža Vašingtona.

1901 – Smrt Bendžamina Harisona.

            Međuvreme: 100 (+2) godine...     

 

        ... DŽekson i Van Bjuren – Ruzvelt 

 

            Po stogodišnjoj ritmici, prvi predsednički mandat Frenklina Ruzvelta je replika mandata Endrju DŽeksona, a drugi, replika mandata Martina van Bjurena. Ruzvelt se rodio 100 godina posle Van Bjurena,  a umro je 100 godina DŽeksona.

 

 

1782 – Rođen Martin Van Bjuren.

1882 – Rođen Frenklin Ruzvelt.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1833 – Endrju DŽekson, predsednik SAD.

1933 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (prvi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1837 – Martim Van Bjuren, predsednik SAD.

1937 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (drugi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1845 – Smrt Endrju DŽeksona.

1945 – Smrt Frenklina Ruzvelta.

            Međuvreme: 100 godina.

 

           Naslednik Frenklina Ruzvelta na mestu predsednika SAD, bio je Hari Truman.

 

           Tejlor i Filmor – Truman

          

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1884 – Rođen Hari Truman.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1849 – Zakari Tejlor, predsednok SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.

 

         U prvoj polovini predsedničkog mandata umro je Zakari Tejlor, a na položaju predsednika SAD nasledio ga je potpredsednik Milard Filmor. Prisetimo se: i Hari Truman je kao potpredsednik nasledio Frenklina Ruzvelta, koji je umro u prvoj polovini svog poslednjeg predsedničkog mandata.

 

1853 – Kraj predsedničke vladavine Milarda Filmora.

1953 – Kraj predsedničke vladavine Hari Trumana.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1873 – Smrt Milarda Filmora.

1972 – Smrt Hari Trumana.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

 

            Posle Hari Trumana predsednik SAD je postao Dvajt Ajzenhauer. Prvi mandat predsednika Ajzenhauera je replika predsedničkog mandata Frenklina Pirsa, a drugi, replika mandata DŽejmsa Bjukenena. Pirs je postao predsednik SAD 100 godina pre Ajzenhauera i umro je 100 godina pre Ajzenhauera. Ajzenhauer je rođen oko 100 godina posle Bjukenena, izabran je za predsednika SAD 100 godina posle Bjukenena i umro je oko 100 godina posle Bjukenena.

  

            Bjukenen – Ajzenhauer

 

1791 – Rođen DŽejms Bjukenen.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

                                                                      

1857 – DŽejms Bjukenen, predsednik SAD.

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD (drugi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

1861 – Kraj predsedničke vladavine DŽejmsa Bjukenena.

1961 – Kraj predsedničke vladavine Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1868– Smrt DŽejmsa Bjukenena (i Frenklina Pirsa – 1869).

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 100 (+1) godina.

 

            Bjukenena je na predsedničkom položaju nasledio Abraham Linkoln, a Ajzenhauera, DŽon Kenedi.

 

            Linkoln – Kenedi

 

           Vladavine američkih predsednika Abrahama Likonkolna i DŽona Kenedija su prekinute nasilno. NJihova ubistva su pratile čudne koincidencije, o kojima je mnogo pisano: „DŽon Vilks But ubio je Linkolna u pozorištu, a potom je pobegao u skladište. Kenedija je Li Harvi Osvald pogodio iz skladišta, odakle je potom pobegao u pozorište. U oba slučaja metak je pogodio glavu žrtve. Obojica su ubijena u prisustvu svojih žena. Imena atentatora imaju po tri reči i u engleskom originalu po petnaest slova. Predsednik posle Linkolna postao je DŽonson, a DŽonson je nasledio i Kenedija. Linkolnov sekretar zvao se Kenedi, a Kenedijev Linkoln ...“[1]  

            Posebno je interesantna ritmika osnovnih biografskih elemenata ovih američkih predsednika, njihovih potpredsednika i atentatora.

 

                    

 

1839 – Rođen DŽon Vilks But (Linkolnov ubica).

1939 – Rođen Li Harvi Osvald (Kenedijev ubica).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1861 – Linkoln postaje predsednik SAD.

1961 – Kenedi postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1865 – Ubijen Abraham Linkoln.

1963 – Ubijen DŽon Kenedi.

            Međuvreme: 100 (-2) godina

 

1865 – Ubijen DŽon Vilks But.

1863 – Ubijen Li Harvi Osvald.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

            DŽonson – DŽonson

           

1808 – Rođen Endrju DŽonson (Linkolnov potpredsednik i naslednik).

1908 – Rođen Lindon DŽonson (Kenedijev potpredsednik i naslednik).

           Međuvreme: 100 godina.      

 

1865 – Endrju DŽonson postaje predsednik SAD.

1963 – Lindon DŽonson postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

1869 – Kraj  predsedničke vladavine Endrju DŽonsona.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1875 – Smrt Endrju DŽonsona.

1973 – Smrt Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 100 (-2) godine...       



[1] Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр. 41. 

PONOVLJENA ISTORIJA - Dinastičke i statusne promene u istoriji srednjovekovne srpske države

Dinastičke i statusne promene u istoriji srednjovekovne

srpske države

 

         U 14, 15. i 16. veku srpska država je prošla kroz više uspona i padova: od najmoćnije balkanske sile do vazalne državice, od gospodara tuđih zemalja do titularne države i državnog ropstva. U ovom razdoblju se smenjuju četiri dinastije: Nemanjići, Lazarevići, Brankovići i Berislavići. U istom razdoblju u statusnom smislu, srpska država je povremeno: kraljevina, carevina, kneževina, despotovina, a povremeno samo titularna despotovina.

 

             Godine dinastičkih promena

 

Do 1371. godine srpskom državom su vladali Nemanjići.

1371– Početak vladavina Lazarevića.           

1427– Početak vladavina Brankovića.           

1503– Početak vladavine Berislavića.           

1527 – Početak vladavina nedinastičkih despota.     

 

             Godine promena državnog ranga ili statusa

 

Do 1345/46. godine, srpska država je bila kraljevina.

1345/46 – Carevina.          

1371– Kneževina.          

1402– Despotovina.

 

            Despotovina je dva puta obnavljana, 1445. i 1471. godine.   

      

1445 – Obnovljena Smederevska despotovina.

1471– Utemeljena Sremska despotovina.

 

            U 1371. godini je došlo i do dinastičke i do državno-statusne promene. Kombinovanjem dinastičkih i statusnih odrednica kao osnovnih obeležja pojedinih perioda, primetna je promena „kvaliteta“ srednjovekovne srpske državnosti po ritmu od 56 godina.

 

            Dinastičko-statusne promene u istoriji srpske države

                                      po ritmu od 56 godina    

         

1345/46 – Kraj kraljevine Nemanjića.

            Početak carevine Nemanjića.

1402 – Kraj kneževine Lazarevića.

            Početak despotovine Lazarevića.

            Međuvreme: 56 godina.

 

1371 – Kraj carevine Nemanjića.

            Početak kneževine Lazarevića.

1427– Kraj despotovine Lazarevića.

            Početak despotovine Brankovića.

            Međuvreme: 56 godine.

 

1444/45 – Kraj prve turske okupacije.

            Početak obnovljene despotovine Brankovića.

1502/03 – Kraj Sremske despotovine Brankovića.

            Početak Sremske despotovine Berislavića.

            Međuvreme: 56 (+2) godine.

 

1471 – Kraj titularne despotovine Brankovića.

            Početak Sremske despotovine Brankovića (ugarskih despota).

1527 – Kraj despotovine Berislavića.

            Početak despotovine nedinastičkih despota.

            Međuvreme: 56 godina.

 

           Mogućnost da se sve ove godine upare i po ritmu od 100 godina, ukazuje na sistemsku i zakonomernu prirodu srpskog državno-istorijskog razvoja.

 

          Dinastičko-statusne promene u istoriji srpske države

                             po ritmu od 100 godina

 

1345/46 – Kraj kraljevine Nemanjića.

             Početak carevine Nemanjića.           

1444/45 – Kraj prve turske okupacije.

            Početak obnovljene despotovine Brankovića.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

 

1371 – Kraj carevine Nemanjića.

            Početak kneževine Lazarevića.

1471 – Kraj titularne despotovine Brankovića.

            Početak Sremske despotovine Brankovića.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1402 – Kraj kneževine Lazarevića.

            Početak despotovine Lazarevića.

1502/03 – Kraj Sremske despotovine Brankovića.

            Početak Sremske despotovine Berislavića.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1427 – Kraj despotovine Lazarevića.

            Početak despotovine Brankovića.

1527– Kraj Sremske despotovine Berislavića.

            Početak Sremske despotstovine nedinastičkih despota.

            Međuvreme: 100 godina.

 

                              

*

         Oko 100 godina posle sloma Smederevske despotovine 1459. godine, obnavljena je 1557. Pećka patrijaršija, ali ovoga puta ne samo kao crkvena već i kao paradržavna organizacija. Patrijarsi su u ovom periodu bili načelnici crkve, ali i političke vođe naroda (etnarsi) i čuvari srpske srednjovekovne državne tradicije. Prvih nekoliko patrijaraha su iz porodice Sokolovića. Smene prvih patrijarha na čelu obnovljene crkve i njihove smrti, po stogodišnjoj ritmici, odblesak su titularnih vladavina despota Brankovića. I ovi Brankovići su po padu Smederevske despotovine više bili narodne vođe nego  vladari u pravom smislu te reči.

 

                              Despot Stefan Slepi – patrijarh Makarije

 

1458 – Stefan Branković, despot.

1557 – Makarije Sokolović, patrijarh.

           Međuvreme: 100 (-1) godina.

 

1476 – Smrt despota Stefana Brankovića Slepog.

1574 – Smrt patrijarha Makarija Sokolovića

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

                          

          Despot Vuk – patrijarsi Antonije i Gerasim

 

1471 – Vuk Grgurević-Branković, postao despot za života

            svoga strica despota Stefana Slepog.

1571 – Antonije Sokolović, postao patrijarh za života

            svoga strica patrijarha Makarija.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1485 – Smrt despota Vuka Brankovića.

1586 – Smrt patrijarha Gerasima Sokolovića.

            Međuvreme: 100 (+2) godina.

 

            Despoti Đorđe i Jovan – patrijarsi Savatije i Jovan

                                      

1486 – Đorđe Branković, despot.

1586 – Savatije Sokolović, patrijarh.

             Međuvreme: 100 godina.

 

1494 – Jovan Branković, despot.

1592 – Jovan Kantul, patrijarh.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.       

 

 

1516 – Smrt despota Đorđa Brankovića.

1614 – Smrt patrijarha Jovana Kantula.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

      *

            Nadalje, po istom ritmu, patrijarsi repliciraju prethodne patrijarhe.

          

                                    Patrijarh Makarije – patrijarh Maksim

 

1557 – Makarije Sokolović, patrijarh.

1655 – Maksim Skopljanac, patrijarh.

            Međuvreme: 100 (-2) godine.

 

1574 – Smrt patrijarha Makarija.

1674 – Kraj načelstva patrijarha Maksima.

            Međuvreme: 100 godina.

 

             Patrijarsi Sokolovići – patrijarh Arsenije III Čarnojević

 

1575 – Gerasim Sokolović, patrijarh.

1674 – Arsenije III Čarnojević, patrijarh.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

 

1591 – Kraj načelstva poslednjeg patrijarha Sokolovića, Jeroteja.

1690 – Kraj načelstva patrijarha Arsenija III Čarnojevića.

            Međuvreme: 100 (-1) godina...

 

 

       

Novi vek – Karađorđevići i Obrenovići

 

          Kralj Milan Obrenović i kralj Petar IIKarađorđević

 

Nestor Kijevski:  Bog daje vlast kome on hoće, jer cara i kralja postavlja Višnnji ... Ako neka zemlja postane ugodna Bogu, postavlja joj on pravednika za cara ili kneza ... „Jao gradu (zemlji) u kome je knez mlad ...“ Ovakve daje Bog za grijehe, a stare i mudre uzima...

 

         Milan Obrenović je bio prvi kralj u novovekovnoj istoriji Srba, a Petar II Karađorđević je bio poslednji kralj u dosadašnjoj novovekovnoj istoriji Srba. Biografske saobraznosti ovih kraljeva su brojne i neobične.

         Milanova majka zvala se Marija i Petrova majka zvala se Marija. Milanova majka je bila Rumunka i Petrova majka je bila Rumunka. Vremenski raspon između godina rođenja dve Marije je 69 godina i vremenski raspon između godina rođenja njihovih sinova je 69 godina. Milan je proglašen za kneza posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića: u momentu ubistva, knez Mihailo je imao oko 46 godina. Petar je proglašen za kralja posle ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića: u  trenutku ubistva, i kralj Aleksandar je imao oko 46 godina. Pri proglašenju za kneza Milan je bio maloletan. Pri proglašenju za kralja i Petar je bio maloletan. Tokom maloletstva, u Milanovo ime vladalo je tročlano Namesništvo. Tokom maloletstva i u Petrovo ime je vladalo tročlano Namesništvo. Prvi namesnik Milanovog Namesništva bio je njegov (mogući) stric, general Milivoje Petrović Blaznavac.[1] Prvi namesnik Petrovog Namesništva bio je njegov stric knez Pavle Karađorđević. Milan je živeo 47 godina i Petar je živeo 47 godina. Kao bivši vladari su obojica umrla  u inostranstvu.                      

 

1831 – RođenaMarija Katardži, majka kralja Milana.                                                  

1900 – Rođena Marija Hoencolern – Sigmaringen, majka kralja Petra.       

            Međuvreme: 69 godina.

 

1854 – Rođen kralj Milan. 

1923 – Rođen kralj Petar.

            Međuvreme: 69 godina.                             

                

1872 – Proglašeno Milanovo punoletstvo.

            Milan preuzima vladarska ovlašćenja od Namesništva.

1941 – Proglašeno Petrovo punoletstvo.

            Petar preuzima vladarska ovlašćenja od Namesništva.            

            Međuvreme: 69 godina.

                   

 

1875 – Milan se venčava sa Natalijom Keško.       

1944 – Petar se venčava sa Aleksandrom Gliksburg.  

            Međuvreme : 69  godina.

 

1876 – Milanu i Nataliji se rađa sin, Aleksandar.           

1945 – Petru i Aleksandri se rađa sin, Alesandar

            (sadašnji prestolonaslednik).            

            Međuvreme: 69 godina.

 

1876– Milan se odriče kraljevske titule nakon Deligradske manifestacije.

1945 – Petar lišen kraljevske vlasti nakon proglašenja republike.

            Međuvreme: 69 godina .

 

1901 – Smrt  kralja Milana.

1970 – Smrt kralja Petara.

            Međuvreme: 69 godina .

 

            U knjizi  Ženidba kralja Petra Drugog  (izdavač „ Otkrovenje“, 2000. god) autor K. Pavlović, govoreći o bračnom udesu kralja Petra IIi kraljice Aleksandre, uočava biografske podudarnosti u životnim pričama kraljevskih parova. On kaže: „Bračna veza se kako-tako krpila sve do 1947. Posle toga sve je više ličila na brak kralja Milana i kraljice Natalije.“

         Raskid između Petra IIi Aleksandre je bio potpun, ali njihov brak i pored pokušaja  nikadanije i pravosnažno razveden. Raskid između kralja Milana i kraljice Natalije je, takođe, bio potpun, ali i njihov brak nije pravosnažno razveden.

         U nekim važnim detaljimaiz života prvih namesnika, Blaznavca i Pavla, takođe se ispoljava ritam od oko 69 godina:

 

                

 

1824 – Rođen Milivoje Blaznavac.

1893– Rođen knez Pavle.

            Međuvreme: 69 godina.

 

1865 – Blaznavac postaje ministar vojni, zatim i namesnik, a time i vrlo značajan

            činilac vlasti.

1934 – Pavle postaje prvi namesnik, a time i vrlo značajan činilac vlasti.

            Međuvreme: 69 godina.

 

1872 – Blaznavac, u svojstvu prvog namesnika predaje vlast knezu Milanu.

1941 – Pavle, u svojstvu prvog namesnika predaje vlast kralju Petru.

            Međuvreme: 69 godina.  

                              

 

 

Rođenja i venčanja Karađorđevića i Obrenovića           

 

            Po istom ritmu od 69 (±3) godine, ponavljala su se rođenja i venčanja i drugih članova vladarskih rodova Karađođevića i Obrenovića.

 

           Karađorđe i Miloš Jevremov

 

1762 – Rođen vožd Karađorđe Petrović.

1829 – Rođen Miloš Jevremov Obrenović (otac kralja Milana).

            Međuvreme: 69 (-2) godine.

 

1764 – Rođena Jelena Jovanović.

1831 – Rođena Marija Katardži.

            Međuvreme: 69 (-2) godine.

 

1785 – Venčanje Karađorđa Petrovića i Jelene Jovanović.

1851 – Venčanje Miloša Jevremovog i Marije Katardži.

            Međuvreme: 69 (- 3) godina.  

 

            Miloš i Milan

 

1783 – Rođen knez Miloš Obrenović.

1854 – Rođen kralj Milan Obrenović.

            Međuvreme: 69 (+2) godina.

 

1788 – Rođena Ljubica Vukomanović.

1859 – Rođena Natalija Keško.

            Međuvreme: 69 (+2) godina.

 

1806 – Venčanje kneza Miloša Obrenovića i Ljubice Vukomanović.

1875 – Venčanje kralja Milana Obrenovića i Natalije Keško.

            Međuvreme: 69 godina.

 

            Jevrem i Arsen (Petar I)

 

1790 – Rođen namesnik Jevrem Obrenović (brat kneza Miloša i deda kralja Milana).

1859 – Rođen knez Arsen Karađorđević (brat kralja Petra I i otac kneza Pavla).

            Međuvreme: 69 godina.

 

1796 – Rođena Tomanija Bogićević.

1864 – Rođena Ljubica (Zorka) Petrović.

            Međuvreme: 69 (-1) godina.

 

1816– Venčanje namesnika Jevrema Obrenovića i Tomanije Bogićević.

1883– Venčanje kralja Petra IKarađorđevića i Ljubice (Zorke) Petrović.

            Međuvreme: 69 (-2) godina.

 

            Aleksandar i Aleksandar

 

1806 – Rođen knez Aleksandar Karađorđević.

1876 – Rođen kralj Aleksandar Obrenović.

            Međuvreme: 69 (+1) godina.

1830 – Venčanje kneza Aleksandra Karađorđevića i Perside Nenadović.

1900 – Venčanje kralja Aleksandra Obrenovića i Draginje Mašin.

            Međuvreme: 69 (+1) godina.

 

            Milan (Mihailo) i Aleksandar

 

1819 – Rođen knez Milan Obrenović.

1888 – Rođen kralj Aleksandar Karađorđević.

            Međuvreme: 69 godina.

 

1831 – Rođena Julija Hunjadi.

1900 – Rođena Marija Hoencolern.

            Međuvreme: 69 godina.

        

1853 – Venčanje kneza Mihaila Obrenovića i Julije Hunjadi.

1922 – Venčanje kralja Aleksandara Karađorđevića i Marije Hoencolern-Sigmaringen.

            Međuvreme: 69 godina.     

 

      (Knez Milan Obrenović, brat kneza Mihaila, umro je u dvadesetoj godini neoženjen).           

             

             Mihailo i Pavle

 

1923 – Rođen knez Mihailo Obrenović.

1893 – Rođen regent-namesnik Pavle Karađorđević.

            Međuvreme: 69 (+1) godina.

 

1831 – Rođena Julija Hunjadi.

1903 – Rođena Olga Gliksburg.

            Međuvreme: 69 (+3) godina.

 

1853 – Venčanje kneza Mihaila Obrenovića i Julije Hunjadi.

1923 – Venčanje kneza Pavla Karađorđevića i Olge Gliksburg.

            Međuvreme: 69 (+1) godina.

 

           Milan i PetarII

 

1854 – Rođen kralj Milan Obrenović.

1923 – Rođen kralj Petar II Karađorđević.

            Međuvreme: 69 godina.

 

1875 – Venčanje kralja Milana Obrenovića i Natalije Keško.

1944 – Venčanje kralja Petra IIKarađorđevića i Aleksandre Gliksburg.

            Međuvreme: 69 godina.

 

            Aleksandar i Aleksandar

 

1876 – Rođen kralj Aleksandar Obrenović.

1945 – Rođen Aleksandar Karađorđević (kraljević, prestolonaslednik).

            Međuvreme: 69 godina.

 

1900 – Venčanje kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.

1972 – Venčanje prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i Marije da Glorije.

            Međuvreme: 69 (+3) godina...  

 



[1] U monografiji: Ljubavi srpskih vladara i političara, (Narodna knjiga – Alfa, 2001, str.78 – 80), Radoš Ljušić kaže: „Već je postala uobičajena pojava da ne znamo imena mnogih žena pomenutih u ovoj knjizi, pa i majke Milivojeve. Pre udaje za Petra, po kome je nosio prezime, njegova mati je služila na knez Miloševom dvoru u Kragujevcu. Govorilo se godinama kasnije da je pripadala kneževom haremu i da je tada ostala бременита... Пронађен је (стога) Petar iz Blaznave, stradalnik u stočnoj trgovini, koji je pristao da uzme za ženu devojku pod bremenom, uz bogat knežev miraz. Nema pouzdanih podataka da je ova pretpostavka tačna ali je sam Milivoje voleo da protura glas da je knežev vanbračni sin.“

 

PONOVLJENA ISTORIJA - Saobrazni periodi srednjevekovne i novovekovne istorije Srba

Saobrazni periodi

srednjevekovne i novovekovne istorije Srba

 

 

          Lazarevići kao kneževi           →          Obrenovići Jevremove grane   

                        (1372 – 1402)                                                    (1872 – 1903)  

           

                                

1372 – Knez Lazar, rodonačelnik Lazarevića, utemeljuje Moravsku Srbiju.

            Početak kneževskih vladavina Lazarevića.

1872 – Stekavši punoletstvo, knez Milan preuzima vlast u Kneževini Srbiji.

            Početak vladavina Obrenovića Jevremove grane.

            Međuvreme: 500 godina.

 

1377 – Knez Lazar proglašen za „samodršca svih Srba“.

1876 – Knez Milan proglašen za kralja (Deligradska manifestacija).

            Međuvreme: 500(-1) godina.

 

1377 – Rođen Lazarev sin i budući despot, Stefan Lazarević.

1876 – Rođen Milanov sin i budući kralj, Aleksandar Obrenović.

            Međuvreme: 500 (-1) godina.

 

1379 – Država kneza Lazara teritorijalno proširena na oblast Rastislalića.           

1878 – Država kneza Milana teritorijalno proširena na južne okruge.

            Međuvreme: 500 (-1) godina.

 

1379 – Ustoličen patrijarh Spiridon.          

1879 – Mitropolit Mihailo počinje da načelstvuje autokefalnom mitropolijom.           

            Međuvreme: 500 godina.                   

 

1382 – Knez Lazar se i stvarno osamostaljuje (postaje samodržac), 

            oslobodivši se vazalne zavisnosti od ugarskog kralja.

            Formalno proglašenje za samodršca iz 1377. ostvaruje se 1382. godine.

1882 – Knez Milan postaje prvi novovekovni kralj Srbije.

            Formalno proglašenje za kralja iz 1876, ostvaruje se 1882. godine.

            Međuvreme: 500 godina.

 

1389 – Knez Lazar gine. Uime maloletnog Stefana Lazarevića, vlast u

            Kneževini preuzima njegova majka kneginja Milica kao namesnica.

1889 – Kralj Milan se povlači sa vlasti. U ime njegovog maloletnog sina

            Aleksandra, vlast u Kraljevini preuzima Namesništvo.

            Međuvreme: 500 godina.

 

1389 – Patrijarh Spiridon umire. Patrijarh Jefrem, po drugi put,

            staje na čelo Srpske crkve.

1889 – Mitropolit Teodosije se povlači. Mitropolit Mihailo, po drugi

            put staje na čelo Crkve u Srbiji.

            Međuvreme: 500 godina.

 

1393 – Stekavši punoletsvo, Lazarev sin Stefan preuzima od majke

            namesnice vlast u Kneževini.

1893 – Proglasivši punoletstvo, Milanov sin Aleksandar preuzima od

            Namesništva vlast u Kraljevini.

            Međuvreme: 500godina.

 

1398 – Patrijarh Danilo IIIumire. Ustoličen patrijarh Sava V.

1898 – Mitropolit Mihailo umire. Ustoličem mitropolit Inokentije.

            Međuvreme: 500 godina.

 

1402 – Knez Stefan Lazarević krunisan za despota.

            Kraj kneževskih vladavina Lazarevića.

1903 – Ubijen kralj Aleksandar Obrenović.

           Kraj vladavina Obrenovića Jevremove grane.

           Međuvreme: 500 (+1) godina...       

PONOVLJENA ISTORIJA - Arhiepiskopi i patrijarsi Srpske crkve

 

Arhiepiskopi i patrijarsi Srpske crkve

 

         Prema sistematizaciji dr Dušana Kašića objavljenoj u knjizi Srpsko pravoslavlje,personalne smene na čelu Srpske crkve u srednjem veku dešavale su se u sledećim godinama:   

               

1219 – Ustoličen arhiepiskop Sava Prvi (Sveti Sava).

1234 – Ustoličen arhiepiskop Arsenije Prvi.

1263 – Ustoličen arhiepiskop Sava Drugi.

1271 – Ustoličen arhiepiskop Danilo Prvi.

1272 – Ustoličen arhiepiskop Joanikije Prvi.

1279 – Ustoličen arhiepiskop Jevstatije Prvi.

1286 – Ustoličen arhiepiskop Jakov.

1292 – Ustoličen arhiepiskop Jevstatije Drugi.                            

1309 – Ustoličen arhiepiskop Sava Treći.

1317 – Ustoličen arhiepiskop Nikodim Prvi.

1324 – Ustoličen arhiepiskop Danilo Drugi.

1338 – Ustoličen arhiepiskop Joanikije Drugi.

1346 – Ustoličen patrijarh Joanikije Drugi.

1354 – Ustoličen patrijarh Sava Četvrti.

1375 – Ustoličen patrijarh Jefrem. 

1379 – Ustoličen patrijarh Spiridon.

1389 – Ponovno ustoličenjepatrijarha Jefrema.

1392 – Ustoličen patrijarh Danilo Treći.

1398 – Ustoličen patrijarh Sava Peti...[1]

 

         Autokefalnost ili nezavisnost od Vaseljenske patrijaršije, Crkva u Srbiji (po treći put u svojoj istoriji) stekla je 1879. godine. Posle sticanja autokefalnosti, svi mitropoliti i patrijarsi Srpske crkve su ustoličavani oko 612 godina posle nekog srednjovekovnog prethodnika.

 

            Ponovljena ili blizanačka načelstva srednjevekovnih

            i novovekovnih arhijereja

 

            Danilo I – Mihailo

 

1271 – Zbog neslaganja sa kraljem Urošem I, arhiepiskop

            Danilo Ise povlači sa mesta načelnika Srpske crkve.

1881 – Zbog neslaganja sa kraljem Milanom, mitropolit

            Mihailo se povlači sa mesta načelnika Crkve u Srbiji.

            Međuvreme: 612 (-2) godina.

 

            Joanikije I– Teodosije

 

1272 – Ustoličen arhiepiskop Joanikije I.

1883 – Ustoličen mitropolit Teodosije.

             Međuvreme: 612 (-1) godina.

 

1279 – Smrt arhiepiskopa Joanikije I .                              

1889 – Kraj načelstva mitropolita Teodosija.

            Međuvreme: 612 (-2) godina.

 

            Jevstatije I– Mihailo

 

1279 – Ustoličen arhiepiskop Jevstatije I . 

1889 – Ustoličen mitropolit Mihailo.

            Međuvreme: 612 (-2) godina.

 

1286 – Smrt arhiepiskopa Jevstatija I .                              

1898 – Smrt mitropolita Mihaila.

            Međuvreme: 612 godina.

 

            Jakov – Inokentije

 

1286 – Ustoličen arhiepiskop Jakov.

1898 – Ustoličem mitropolit Inokentije.

            Međuvreme: 612 godina.

 

1292 – Smrt arhiepiskopa Jakova.

1905 – Smrt mitropolita Inokentija.

            Međuvreme: 612 (+1) godina. 

           

            Jevstatije II– Dimitrije (kao mitropolit)

                

1292 –Ustoličen arhiepiskop Jevstatije II .                  

1905 – Ustoličen mitropolit Dimitrije.

             Međuvreme: 612 (+1) godina.

 

1309 – Smrt arhiepiskopa Jevstatija II.

1920 – Kraj mitropolitskog načelstva Dimitrija.

            Međuvreme: 612 (-1) godina.

                              

         Po oslobođenju i ujedinjenju južnoslovenskih pokrajina sa Srbijom, 1918. godine, usledilo je ujedinjenje Srpske crkve i njeno podizanje na patrijaršijski stepen. Prvi patrijarh, po drugi put obnovljene Pećke patrijaršije (1920) postaje mitropolit Crkve u Srbiji, Dimitrije. Vaseljenski patrijarh ovaj čin priznaje dve godine kasnije, 1922.

 

            Sava III– Dimitrije (kao patrijarh)

 

1309 – Ustoličen arhiepiskop Sava III .

1920 – Ustoličen patrijarh Dimitrije.

            Međuvreme: 612 (-1) godina.

 

1316 – Smrt arhiepiskopa Save III .

1930 – Smrt patrijarha Dimitrija.

            Međuvreme: 612 (+2) godina.

 

 

 

            Nikodim I – Varnava

 

1317 – Ustoličen arhiepiskop Nikodim I.

1930 – Ustoličen patrijarh Varnava.

            Međuvreme: 612 (+1) godina.

 

1324 – Smrt arhiepiskopa Nikodima I.

1937 – Smrt patrijarha Varnave.

            Međuvreme: 612 (+1) godina.

 

            Danilo II– Gavrilo

               

1324 – Ustoličen arhiepiskop Danilo II .

 1938 – Ustoličen patrijarh Gavrilo.

            Međuvreme: 612 (+2) godina.

 

1237 – Smrt arhiepiskopa Danila II .

1950 – Smrt patrijarha Gavrila.

            Međuvreme: 612 (+1) godina.

 

            Joanikije II(kao arhiepiskop) – Vikentije

 

1338 – Ustoličen arhiepiskop Joanikije II .

1951 – Ustoličen patrijarh Vikentije.

             Međuvreme: 612 (+1) godina.

 

1346 – Kraj arhiepiskopskog načelstva Joanikija II .

1958 – Smrt patrijarha Vikentija.

            Međuvreme: 612 godina.  

 

           Načelstva patrijaraha Germana i Pavla, razlikuju se od prethodnih. Ona nisu replike jednog srednjevekovnog načelstva,  već više njih. Ponavljanje više kraćih srednjevekovnih načelstava u jednom dužem novovekovnom, koje traje koliko i ta kraća zajedno, prisutno je i u ritmikama smena poglavara drugih crkava (vaseljenskih patrijaraha ili rimskih papa), ali i u ritmici smena svetovnih vladara. Svako kraće načelstvo, saobrazno je odgovarajućem kvalitetno različitom potperiodu  dužeg načelstva.              

 

            Joanikije II,Sava IV i Jefrem (prvo načelstvo) – German       

 

1346 – Joanikije IIustoličen za prvog patrijarha.

1958 – Ustoličen patrijarh German.

            Međuvreme: 612 godina.

 

1379 – Kraj prvog načelstva patrijarha Jefrema.

1990 – Kraj načelstva patrijarha Germana.

            Međuvreme: 612 (-1) godina.   

 

            Spiridon,Jefrem(drugo načelstvo) i DaniloIII –  Pavle               

 

 1379 – Ustoličen patrijarh Spiridon.

 1990 – Ustoličen patrijarh Pavle.

             Međuvreme: 612 (-1) godina.

 

1398 – Smrt patrijarha Danila III.

2009 – Smrt patrijarha Pavla.

            Međuvreme: 612 (-1) godina.

 

             Sava V– Irinej

 

1398 – Ustoličen patrijarh Sava V.  

2010– Ustoličenpatrijarh Irinej.

             Međuvreme: 612 godina.

 

1406 – Kraj načelstva patrijarha SaveV.

2018 – ( ? )

            Međuvreme: 612 godina.

 

             Personalna smena na čelu Crkve, sama po sebi, predstavlja promenu kvaliteta i početak novog i drugačijeg perioda u njenoj istoriji. U najvećem broju slučajeva, kraj starog i početak novog načelstva replicirao se ponovo kao personalna smena, ali ponekad, kao u načelstavima patrijaraha Germana i Pavla, i kao promena kvaliteta druge vrste. Ta promena druge vrste je obavezno neki dramatičan događaj koji je Crkvu uvodio u sasvim novo stanje od dotadašnjeg.

 

 

 



[1] S. Reljić i M. Petrović: Srpsko pravoslavlje, „Litera“, Beograd, 1989, str. 135 – 136.

PONOVLJENA ISTORIJA - VASELJENSKI PATRIARSI

Vaseljenski patrijarsi

 

         Po stogodišnjoj ritmici, počeci načelstava svih patrijaraha Vaseljenske patrijaršije u dvadesetom veku (izvedeni niz), replike su početaka načelstava nekog patrijaraha iz devetnaestog veka (matrični niz). 

 

        

        Matrični niz → ( + 100  ± 1 godina) →   Izvedeni niz

        

         Grigorije V............ 1797 → 1897..........  Konstantin V

         Kalinik IV..............1801 → 1901 ..........Joakim III

         Kirilo VI................1813 → 1913 ...........German V

         Grigorije V............ 1818 → 1918........... Četiri godine bez patrijarha

         Evgenije II............... 1821 → 1922...........Meletije IV

         Antim III.................1822 → 1923.......... Grigorije VII

         Hrisant ....................1824 → 1924...........Konstantin VI

         Agatangel .................1826 → 1925...........Vasilije III

         Konstantije I..........1830 → 1929 ...........Fotije II

         Grigorije VI........... 1835 → 1936 ...........Venijamin

         Antim VI................. 1845 → 1946...........Maksim V

         Antim IV................. 1848 → 1948...........Atinagora

         Joakim II..................1873 → 1972 .......... Dimitrije

         Neofit VIII..............1891 → 1991 .......... Vartolomej