Jedna pesma kao komentar romana

Čitajući roman “Otkriće”

autora Dušana Ninića,

kao prvo, imala sam pred sobom viziju

simfonije odsvirane, za današnje vreme,

nepoznatim instrumentima. Melodije

ipak dobro poznate ušima,

koju je autor na volšeban način uspeo da pošalje

frekvencijama

samo onima koji umeju da čuju, vide i osete.

Veoma mi je laknulo da mogu da kažem da

umesto obrazovanih slabića,

iz ustanova edukacije,

treba da izlaze

ljudi koji će biti sposobni da misle i rade,

ljudi koji su gospodari i tkači vizija,

a ne robovi okolnosti i predrasuda.

Jasnoća u mislima i hrabrost u uverenjima, potpis su

samo velikih ljudi.

Brz život lišava svakog pojedinca veze sa prirodom,

lišava ga mogućnosti i potrebe da prirodu posmatra

i shvati.

Pojam onog što je prirodno i moguće

počinje se kolebati, gubi se merilo za

apsurdnost onog što je nemoguće i neprirodno.

Šta je moguće?

Moguće je i postoji

sve što ljudski um može da zamisli.

Zbog toga Dušanovo delo ne bih svrstala

pod pojmom naučnofantastičnog.

Sve je realno

onoliko koliko ostkrijemo svet paralele u nama,

ili

koliko dopustimo spoljašnjim silama da podru kroz našu auru.

Da li je sve što vidimo stvarnost?

Dušan je sofisticirano provukao

poput niti do našeg uma

spoznaju o tome da je naša duša realna i materijalizovana

u svim njenim oblicima muzičke sinhronizacije

učeći nas

da disharmonija kao loša vibracija mora da postoji

da bi se razvrstala naša ovovremenska čula

kao plamičci u mraku koji će nas zaštititi

od lutanja.

Dušan nam ukazuje da svako od nas ima brata blizanca,

bez obzira na satnicu i način rođenja i

sa kojim smo povezani jednim samocepajućim genom koji živi

u materici ubrzanog vremenskog metronoma.

Ništa lepše od spoznaje da nismo sami

i da smo svuda.

Družeći se sa romanom „Otkriće”,

nailazim

na ljude kojima je sasut škorpionski otrov u srce.

Umesto bolnog jauka koji poput onomatopeje izlazi iz dubine reči,

koji se otima ljudskoj duši pocepanoj od nasrtaja bika razjarenog

zbog nemoći, spremnog da uništi jajašce

koje je oplođeno i od kojeg je nastlo ovo delo,

autor ipak nije ispustio gordijevim čvorovima upregnute želje.

Pod olujom i kišom meteorita izašao je

obučen samo u košuljicu svog rođenja, sa grčem na licu,

grčom deteta koje se rađa i ne boji

da strada od ruke koja ga je stvorila.

„Od stabla ne vidite šumu”

– poručuje autor jezikom gromova

parajući nebom, dok pucaju šavovi

naših kloniranih mozgova.

Realna i uverljiva slika praćena dinamikom udisaja

koji nas uvodi u Dušanovu realnost

i izdisajem koji nas izvodi iz nje,

otkriva nam boje

kroz koje nam autor kaže da ono

što često vidimo, tome se ne čudimo,

čak i ako mu ne znamo uzrok

– a ono kasnije što nismo videli, ako se desi,

smatramo čudom.

Složila bih se sa porukom autora

protkanom kroz stranice romna

– kad svi isto misle , znači da niko ne razmišlja.

 

Jasmina Jakšić

Pretraga

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic