Da li misli mogu da menjaju našu stvarnost?

„Mi ustvari projektujemo našu memoriju na objektivnu stvarnost i iz toga izvlačimo tri vremena, a od kojih ipak  postoji samo jedno, a to je sadašnjost.“

Prof dr Velimir Avramović

Ovo je članak o vremenu i njegovoj promenjivosti – budućnosti, sadašnjosti i prošlosti – ali kroz prizmu neke nove fizike i filozofije. Ovde sam teorijsku osnovu našao u novom modelu univerzuma Gorana Marjanovića iz Beograda i nekim razmišljanja Milana Mančića iz Subotice.

Osnovna pretpostavka ovog članka je jedna smela tvrdnja:

Naše misli menjaju našu prošlost, sadašnjost i budućnost.

Ne razumete? Nešto se ili desilo, ili nije? Kako može biti drugačije? S pravom ćete se zapitati, jer oduvek smo znali da je tako i nikako drugačije, ali...

Ipak, složićete se samnom da je sve samo u našim glavama. U našim mislima. Ceo ovaj spoljni „čvrsti“ svet je zapravo naša misao o određenim stvarima, i uopšte o svemu što nas okružuje.

Ali ako je to jedan zatvoreni model, da li se on možda može menjati?

Ne bih se sada upuštao u rasprave o „maji“ kao što rade Hindusi, ili o nasilnoj promeni te naše stvarnosti kao što radi Kastaneda. Ali događaji su itekako uokvireni samo našim mišljenjem.

Beogradski fizičar Goran Marjanović tvrdi da naše misli utiču na „buduće“ događaje, ali i na prošle. Kroz njegov poznati modeg KGV (kvantovane gustine energije) to se može i naučno dokazati. (http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/srindex.html)

Kako se vidi na slici, imamo dve strane stvarnosti. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša zvanična nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno "inverzan" onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. To što ne možemo direktno sagledati i nemamo instrumente za merenje brzine veće od brzine svetlosti – to ne znači da one ne postoje. U našoj realnosti je u odnosu na nehercijansku, sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je "ogledalska slika" ovog našeg "ovde" i zato "tamo" sve funkcionice kao naša suprotnost. Poznati su slučajevi mnogih vidovnjaka da su ispravno videli neke slike iz budućnosti, ali su sve bile kao u ogledalu.

Na prvi pogled bi se reklo da u prilog tvrdnji o uticaju na događaje samo mislima – ne možemo dati nikakvu valjanu argumentaciju, ali činjenice govore nešto drugo.

„Naši“ prošli događaji su „nečiji“ budući, a možda i opet budu naši u nekom drugom krugu ikarnacije? Kaže Goran. Tu se radi o interakciji, kako bi fizičari teško razumljivo rekli, predominantno talasnih objekata. Ili malo prostije – interakciji duhovnih struktura. Obzirom na to, stvari već postaju malo lakše objašnjive.

Kao prvo, tvrdi on, talasi koji nisu rezonantni se „ne vide“, tj „prolaze“ jedan kroz drugog, kao da onaj drugi ni ne postoji i eto objašnjenja zašto nekada uspeva da mislima menjamo događaje, a nekada ne. Svi se sećamo kako se na morskoj obali talasi raličite visine lako ukrštaju, a da ne smetaju jedan drugome. To je upravo isto i sa svim dugim vrstama tlasa. Kada naša misao-ideja nije u „rezonansi“ sa talasnom dužinom i frekvencijom događaja - jednostavo nema uticaja među njima..

Dalje, rađanje „srodnih“ ideja, tj. rezonantnih oscilacija daje talase identične frekvencije. Objekat-ideja ostaje ista po smislu, ali promenjive amplitude, interferira zavisno od faze, i to je samo druga reč za vreme i dobijamo maksimalno pojačanje  ili slabljenje talasa – i eto kako se može „dodati“ ili „oduzeti“ „energija“ događaja. I konačno, obzirom na potpunu inverziju objekata/događaja – ovde/tamo, odnosno u hercijanskom ili nehercijanskom delu, ili u oblasti čestica sporijih ili bržih od svetlosti - jasno je i zašto su potrebne „suprotne” misli.

Obzirom da se Goranov model sa svojom ogledalskom slikom stvarnosti i njenom kvantiranošću - ne odnosi samo na entitet „prostora” nego i „vremena”, – napred rečeno važi i za vremenske kategorije. Dakle – onaj recept duhovnih ljudi za postizanje određenih zapovesti pomoću misli, koji glasi: „Pomisli kratko i zaboravi” u  „ovde” je sasvim kratko (i treba da je što kraće), ali projektovano prema nekoj misli je mnogo duže u „tamo” i zato deluje - i obrnuto.

BUDUĆNOST ILI PROŠLOST Vojkana, Toše, Milana, Senke, Gorana,.. ili bilo čija, NE POSTOJE u našoj realnosti. Razlog je jednostavan. Ne samo da ne postoje naše prošlosti ili budućnosti, zapravo uopste ne postojimo ni mi sami, onakvi kakvi se vidimo u ogledalu. Dakle NE POSTOJE NI Vojkan, ni Toša ni Milan ni Senka ni Goran! NIKO i NIŠTA ne postoji u smislu aktuelizovane struktura-forme, nikada i nigde osim svako od njih u svojoj sadasnjosti. JA (ili bilo ko) POSTOJIM SAMO OVDE – SADA. Dakle nema me (mene – mog JA-bića) ni u proslosti ni u buducnosti. Zato ako JA, ne postojim nikada i nigde osim ovde, sada, onda je vrlo diskutabilno pričati o postojanju bilo kakve moje budućnosti nekada i negde, jer kada god i gde god bude bilo šta aktuelizovano – to će biti MOJE SADA.  Dakle sve što postoji za moje Ja biće je uvek i samo OVDE SADA (za mene naravno). Ono što je moja „prošlost” ili bi moglo biti moja „budućnost” (dakle mogla bi biti, ali nije) je opet nečija TUDJA SADASNJOST. Osim toga Ja (ili bilo ko drugi) postoji u nekoliko stotina primeraka (inkarnacija) ISTOVREMENO (sinhrono-simultano) i svaka inkarnacija je SADA za sebe, u svom lokalnom prostor-vremenu. Zato iz tog ugla, priče o prošlim ili buduićim inkarnacijama takođe nemaju smisla, osim gledano iz niže dimenzionalnih (vremenskih) sistema, ali to je samo PRIVID. Varka našeg (kratkog) uma i logike izgrađene na bazi čulnog iskustva! Zato vam ne govorim o takvim znanjima i iskustvima kojima barata prosečan građanin.

Za neko hipotetičko bića iz više realnosti, ne samo da nema prošlosti i budućnosti, nego ne postoji čak ni vreme, a ni prostor! Oni žive u večnom ovde-sada. Dakle zajedničkom i nekom “sjedinjenom supstratu” prostor-vremena gde su sve naše (svakodnevne) prostor-vreme kategorije potpuno besmislene. Kod njih nema juče, sutra, ovde, tamo.  Zato “oni” vrlo teško prevode svoje priče u naše prostorno vremenske okvire – za nih: “dogodiće se nešto” ili “ dogodilo se nešto” – je vrlo teško razlikovati.

Tako je iz ugla viših dimenzija, ali pokušajmo da nešto objasnimo na konkretnom primeru:  Pođimo od pretpostavke da istovremeno imamo dve (mada ih realno ima mnogo više) moguće konkretne realnosti: Jedna bi bila: „Pio sam kafu i slomio šolju”, a druga – „Pio sam kafu i nisam slomio šolju”.

Budimo prvo u relanosti kada sam slomio šolju. Ta je šolja meni draga, jer me veže uspomenama za neku osobu, pa je ne bacim već je zalepim. Posle toga mi predstoji realan budući događaj: Javi mi se baš ta osoba da dolazi popodne, baš taj prijatelj i ja snagom volje projektujem relanost da on ne dođe, jer će videti da je šolja bila slomljena pa zalepljena i meni će biti neprijatno.

Pitanje je: Da li moguće da kada sam u realnosti gde je šolja slomljena (i znam da mi predostoji poseta tog prijatelja) da snagom volje odem u relanost kada šolja nije slomljena, a prijatelj dođe?

I pored vaše neverice; tvrdim da je to moguće. Ali, onda je očigledno da je potrebno mnogo više energije i volje, jer ako odem u to stanje, (izronim u relanost  kada šolja nije slomljena) ne mogu da se sećam da je ona uopste bila slomljena. Za mene se to više nije desilo. I tu je glavna ”caka”. Čak, šta više, mislim da nam se to itekako povremeno dešava, ali se to briše iz sećanja, pa nam je ponekad neki događaj „nešto poznat”, kao da smo to sanjali ili već tako nešto.

Mi sami sebe usmeravamo putem misli u ona životna događanja koja pamtimo da su nam se desila. Ali tokom života mi smo imali skretanja iz jedne dimenzije u drugu a koja smo sami svesno ili nesvesno izazvali.  Dalje, imamo i skretanja nastala pod uticajem misli drugih osoba koje su napravile skretanja u svom zivotu, a mi smo bliže ili dalje, vezani za njih, ali naravno – toga nismo svesni.

Evo jednog primera: Jedna meni draga osoba koju sretoh na proslavi mature,  nije se sećala nekih događaja koje sam uradio u njenom prisustvu pre dvadeset i više godina. Eto, ne seća se. Tadašnji moj komentar je bio: Sram je bilo, ona se ne seća tih za mene značajnih događaja, znači ja sam joj bio deveta rupa na svirali I to zvuči logično. Ali posle je ta ista osoba meni rekla: Znaš kada si ovo i ono uradio, a ja zabezeknut, ne sećam se da sam to uradio. Onda treba reći – sram me bilo što se ne sećam ovoga, jer mi je ona bila deveta rupa na svirali. Ali pošto ona meni nije bila deveta rupa na svirali, a ja imam jako dobro pamćenje, kako da se ja toga ne sećam? Danas kažem – bilo je više skretanja kroz naš život, ali pošto svaka akcija nikad nije 100% - uvek ima nešto što nije skroz odrađeno. Kada se napravi prodor kroz vreme, treba ga zakrpiti da se drugi tog ne sećaju. To “čuvar” iz romana „Otkriće” (roman od istog autora) stalno radi. Ali, da se vratim primeru – Tako je bilo skretanja, što sa njene, što sa moje strane i zato se oboje ne sećamo nekih, mada različitih događaja. Dve osobe koje se znaju celog života, ne mogu da ga prožive zajedno bez više skretanja i mora  da bude različito sećanje na prošle događaje.

I još nešto: Kada smo frekventno na visokim (nervoznim) frekvencijama, onda treba misliti suprotno od onog što želimo da nam se desi. Što bi naše babe rekle da ono loše namerno ureknemo. Onda je izbor  vrlo jednostavan DA i NE. Znači mi sebe i događaje usmeravamo na taj način u onu relanost koju želimo, a onu drugu smo odgledali u mislima. Tako, desile su se obe, jer, na neki način, obe i mora da se dese, ali smo mi našim svesnim delom u onoj “dobroj”.  Ali, kada nam je stanje takvo da smo nekom okultnom ili psihološkom obukom sebe doveli u „prave”, mirne frekvencije,  ili nam je to jednostavno od Boga dano, e onda treba misliti tačno ono što se želi. (Najlakše proverim da li sam dobro naštelovan ako lako nađem mesto za prking u gradskoj gužvi). Tada ko lepak privlačimo događaje koji  bi nam to željeno stanje  emocija izazvali, samo onda ih ima u puno podvarijanti. Tada izbor nije više samo jednostavano ono „DA” ili „NE”. U biti jeste, ali „DA” mora imati ugradjeno u sebi isto „NE” i obratno. A to vam je ustvari i osnovni kosmički zakon. Da svako „DA” ima u sebi ugrađeno i svoje „NE”. To je i osnovni postulat dijaletičke filozofije.

Znači, misli uvek deluju. Mi svojim mislima itekako delujemo, ali to radimo haotično i obično nismo ni svesni efekata naših misli.

Potrebno je tu dalje razlikovati:  - želeti nesto i - osetiti da želiš nešto. Jer od toga zavisi da li je želja stvarna i dobro adresirana.

Prosto želeti nešto je u biti puko razmisljanje o nečemu, a osetiti da želiš nešto, je ono što nazivamo željom u ezoterijskom smislu reči. Tako, na primer, brigom o nečemu mi naš mentalni sklop podešavamo tako da je rezonantan na tom skupu frekvencija i naša predostojeća budućnost  to prima.

Ali vratimo se opet malo primerima:

  • Prvi primer je kada mislima izazivamo događaj, ali u varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove »urok«.  

Pogledajmo jednu životnu situaciju, a siguran sam da se mnogima desilo nešto slično:

Neka devojčica izlazi sa društvom, kasni kući, pa je vraćajući se razmišljala kako će je njeni roditelji kritikovati, pa će urlati, pa će biti jako neprijatna situacija, pa će ovo, pa će ono, pa je ona u glavi već napravila scenario, već sve reči je čula i na sve rečenice odgovorila, naravno u glavi. Ali kad je došla kući, otac je samo pitao: »Ćero, jesi li to ti? Dobro, ’ajde lezi i naspavaj se«.

Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi deo onog Goranovog grafikona), ili kako je većina ljudi navikla da misli, intezivno razmišljanje pojačava energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo) gde se pretvara u svoju suprtnost. U takvom obliku ide "gore" gde menja okolinu. Šta znači to "gore"? Sve naše misli deluju preko nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili "hronike akaša" (ima mnogo pojmova za to) koji kreira buće događaje, ustvari putem naših misli pravi "program" koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome. Zato kažemo da je nehercijanska realnost "ogledalska slika" ove naše realnosti, ali "tamo" sve funkcionice obrnuto.

Šta možemo zaključiti da se desilo našoj devojčici iz primera koja je kasnila kući.

Znači ona je razmišljala o frci, pa joj se to nije desilo. Desio se upravo suprotan događaj od onoga što je ona u svojoj glavi intezivno konstruisala plašeći se od roditeljske grdnje i neprijatnosti koja će joj se dogoditi. Zar vam se nešto slično nije desilo po sto puta?

Astolog bi rekao da treba potrošiti energiju negativnih planeta astro karte, tako da se o tim stvarima govori ili piše, pa se neće ostvariti. Poznat je primer sa čuvenom književnicom, Agatom Kristi koja je u svojoj natalnoj karti imala stravične predispozicije da postane masovni ubica – ali, znate da se to nije desilo – ona je jednostavno istrošila negativnu energiju tako što je samo pisala "grozne" knjige.

  • Drugi način delovanja je kada putem misli izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli.

Pošao sam kolima u subotu na pijacu i ne razmišljam unapred da li će biti mesta. Kada sam stigao, jednostavno, hladne glave, pomislim da mi treba sada mesto da se parkiram i ja ga u tom momentu vidim i lepo se parkiram.

To je relativno teško za prosečnog čoveka, koji ne samo da nije vežbao da postigne određeni »način razmišljanja«, ili što bi neki rekli da promeni »boju« svojih misli, nego, koji nikad nije ni čuo da je nešto tako moguće. Ako koristimo nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sve želje idu direktno „gore“. Da bi nešto bilo zapovest, odnosno, da menja našu stvarnost upravo kako želimo, mora da misao pođe iz nehercijanskog dela, jer ona uvek odatle deluje na univerzum. Ako su misli u hercijanskom, levom delu grafikona, dok postane zapovest, ona se izokrene, (leva i desna strana su u ogledalskoj simetriji). ali ako se misli u nehercijanskom, desnom delu onda je misao odmah tna pravom mestu i biće zapovest.

Ostao sam vam dužan objašnjenje šta to podrazumevam pod "bojom misli". Boja je - jednako - frekvencija neke energije. Sada, neko ko je dobro razumeo do sada rečeno, a malo poznaje i ezoteriju i psihijatriju – ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se ispoljava u suprotnost? Odgovor bi bio prosto DA. Baš tako! Da li je to baš Alfa stanje ili neko drugo? Ostavimo to stručnjacima koji proučavaju ljudski mozak i njegove frekvencije, ali je siguno, da je to stanje mirnoće i odsustva svake nervoze. Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. I potrudite se da zadržite to svoje stanje, odnosno, tu „boju“ svojih misli. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju. Rekao bih da je to baš i pravi naziv. Tu greše mnogi koji tvrde da treba pozitivno misliti i sve ćemo probleme automatski rešiti. I tada, kako kažu, sve što pomislimo, odmah se ostvaruje. Sigurno je da je pozitivno mišljenje jedino ispravno, ali to nije dovoljno. Oni zaboravljaju da kažu da je važno i kako se misli, a ne samo šta se misli.

Pokušao sam da vam kroz ove primere pokažem kako naše misli mogu da deluju na dva načina – ali ovo je uprošćavanje radi lakšeg razumevanja, jer sve je još mnogo složenije sa svim svojim mnogobrojnim ispoljavanjima

Zadržimo se na kraju još na jednom fenomenu delovanja misli a to je prljanje univerzuma mnogo opasnije nego što je ono koje obično podrazumevamo kada kažemo zagađenje prirode. Disharmonizacija ritmova prirode je naša „specijalnost”. Mislim na sve nas koji „trenutno” egzistiramo u ovde-sada pa pošto smo „raskupusali” zemlju i „razdrndali” sve njene mehanizme, naravno ni približno samo „mehanički” kako se to obično misli (bušenje utrobe Majke Zemlje zbog nafte, razaranje ozonskog omotača, kisele kiše...) nego još više u talasnoj formi egzistencije, slabljenjem gustine energije u domenu svesnosti, tako da nam, logično, ubrzo sleduje „reset” sistema i vraćanje na „default” vrednosti.

Biofizičar Dr Diter Broers prognozira u naredne četiri godine jedan globalni proboj svesnosti uzrokovan kosmičkim događajima. Broers dovodi u vezu pogoršanje krize u svetu sa elektromagnetskim zračenjem našeg Sunca koje utiče na zemljino magnetno polje, a time i naše mišljenje i delovanje. 2012 dostići će aktuelni Sunčani ciklus najvišu tačku i prebaciti čovečanstvo u jedno novo stanje koje dopušta spoznaju i isceljenje, a da bi ponovo zaživeli u harmoniji sa sobom i Zemljom. On dalje trvrdi: „Astrofizika poznaje Sunčane cikluse i može predvideti buduće aktivnosti. Postoje brojni ciklusi koji nastupaju različitom učestalošću. Prema svim predviđanjima nas očekuje do 2012, kada je trenutni Sunčani ciklus na vrhuncu, jedna izrazito ekstremna Sunčana aktivnost.“

Koliko mora sve biti u skladu govori nam i primer da postoji veza izmedju broja otkucaja srca nekog bića i njegove mase. Otkucaji srca su četvrti koren iz mase celog stvorenja.

Evo ilustracije: Struktura Sunčevog sistema jednaka je jednom živom biću čija je osnovna vibracija  tzv. „Earth time”. Ali, samo je kod zemlje ispunjen uslov rezonanse: Earth time x g = c. Gde je „g” masa zemlje, a „c” brzina svetlosti, (3,15*10^7 x 9,81 = 3,09*10^8 m/s ~ c ) odakle se (obzirom na mereno c) vidi da zemlja rotira prebrzo (dan je kraći nego što treba) i revolvira presporo (godina je duža nego što treba). Mera poremećenosti ovih veličina ogleda se i kroz “produženu” precesiju.

Slična priča vazi i za čoveka. Njegova prosečna masa je oko 80 kg što je po Goranovom modelu analogno “prostornosti” (za prvi stepen kvantizacije) sa R = 9 m čemu odgovara vreme oko 3*10^ - 8 sec ili frekvencija od 3,3*10^7 Hz. Vreme i frekvencija su uzajamno inverzne veličine i predstavljaju istu suštastvenost vidjenu ovde-tamo pa njihov odnos daje meru “uskledjenosti” vibracija (Herc./Ne-Herc) i za konkretan slucaj je 3,3 / 3,15 ~ 1, što je, gle slučajnosti, ujedno i broj otkucaja srca čoveka u sekundi.

ODNOS STABILNIH OBJEKATA U GLOBALNOM SVEMIRU (prema Modelu KGV, G Marjanovića)

I za kraj, još malo o onome što obično nazivamo stvarnost..

Vreme/prstor je deljiva supersimetrija dvostruke spirale, koja se ne razlikuje od dobro poznatog DNK molekula. Deljivost (u matematičkom smislu) je suština – ne samo fizičke već i svake druge stvarnosti. Razlika između fizičkog i ne-fizičkog je relativna. To je zapravo ista stvar posmatrana iz dijametralno suprotnih perspektiva. Stvarnost je jedinstvenost u dvostranom okviru prostora i vremena. Pošto je to istovremena perspektiva prostor/vreme, imamo ustvari preklapanje dve dijametralno suprotne vizure jedinstvene istine koja stvara fizički aspekt ovde i sada.

Suština je van domašaja percepcije zato što je neuporediva, a jedino je kroz poređenje nešto potpuno sagledivo. Bez kontrasta (upoređenja) suprotnosti, nema sagledavanja stvarnosti, ali ono što je još važnije, je njihova suština izvan onoga što god da je relativitet prostor/vreme. Pošto nema sa čim da se poredi, stvarnost ostaje zauvek izvan prostora i vremena, ili tačnije, izvan granica onoga što se percipira kao fizičko. Ali šire sagledavanje granica prostora i vremena podrazumeva (obuhvata) i ono što je bilo percipirano (tumačeno) kao ne-fizičko u restriktivnijim (strožim) granicama prostora/vremena i tako otkriva još jedan ne-fizički sloj, koji je suština takve proširene stvarnosti prostora/vremena. Ono što se vidi kao ’ništa’ u dvostrukom okviru koji se sastoji od prostora i njemu obrnuto srazmernog vremena je zapravo sam izvor fizičke stvarnosti ovde i sada.

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic