Promene koje je globalizacijia donela Srbiji

Uticaj na tradicionalna društva - Promene koje je globalizacijia donela Srbiji

Kada je naš narod opet našao svoju slobodu, odlaskom turskih zavojevača, stara iskušenja su zakucala na vrata. U početku su pravi Srbi, ljudi tradicije i naroda odolevali struji evropeizacije. Ali oni su bili nepismeni i iako su lili svoju krv za slobodu otadžbine, bili su brzo sklonjeni u stranu od novodošlih obrazovanih ljudi, evropskih đaka, koji su sa znanjima sa Sorbone i drugih tada poznatih škola, donosili i dekadentni evropski duh.

U vreme turske okupacije ni jedan kamen sa onoga što se zove Sveta pravoslavna crkva nije mogao biti porušen. Naprotiv, patnje naroda su ovu tvrdu građevinu još više učvršćivale i podizale, bez obzira na to što se molilo u malim nepodesnim hramovima i u stalnom strahu od Turaka.

Ovi novi obmanjivači su ujedinili interese sa tadašnjim vladarima koji su pre svega gledali svoje prizemne vladarske i materijalne interese, a od duhovnog su bivali sve dalje. Iako smo prolivali svoju krv u mnogim ratovima, polako smo gubili svoju otadžbinu i svoju religiju. Nipodaštavajući svoj jezik, običaje, ponašanje i duhovno ustrojstvo, nakalemili su racionalizam na sveto drvo pravoslavlja koje je kroz tako mnogo vekova ostalo neoskrnavljeno od varvarskih osvajača. Da bi pogodili Crkvu u srce, ovi su ciljali na njene manastire. Neke su zatvorili, drugima su konfiskovali imovinu, a nekima su poslali takve "progresivne" igumane koji su ih raspustili lakše nego ikakav državni dvosekli mač.

Staro je pravilo da vera teško pada pod silom, ali lako pred pokvarenošću sluga đavolskih. Običan, pošten svet često ne može da pojmi dokle može da ide njihova pokvarenost.

Setimo se Srbije onih Srba koji su živeli, kao istinski ljudi i hrišćani, u drugim i drugačijim vremenima. Bliskim večnosti. Kako bi bilo lepo da je današnja Srbija... Sveti Petar i Pavle i sveti Nikola i sveti Sava i sveti Knez Lazar...  Nismo više dostojni toga... Svi oni srpski mladići i devojke kakvi su bili nekad. Čedni kao prolećni predeo. Mladići i devojke, naši preci, koji nas još i danas gledaju sa krajputaša kao sa fresaka i ikona. Mladići i devojke tako čedni da u kolu nisu igrali držeći se za ruke, nego za maramice. Da nam je danas da vidimo srpske domaćine, poštene i vredne radnike, koji ništa nisu ništa počinjali pre nego što se prekrste i kažu: "Bože, pomozi!" i koji, kad vo stane u njivi od umora, vukući plug, nisu tukli životinju, nego je pomilovali i rekli: "Ajde, brale!". Gde su ti domaćini koji su u ratovima, dok su branili rodnu grudu, bili istovremeno i junaci u borbi, i ljudi prema tuđoj nejači i zarobljenicima... Divne majke, rodne kao srpska zemlja u jesen i čedne kao tek isprošena nevesta, koje su na svojim plećima nosile kuću i okućnicu dok su domaćini ratovali, vaspitavale i podizale decu, hranile prosjake... One deke i bake čije su čvornovate, staračkim žilama ispresecane ruke, bile dostojne celivanja zbog svega što su stvorile i zbog milostinje koju su pružile i zbog Sunca koje je u njima našlo svoj dom...  A kad su naši dedovi rođeni, Srbi su imali po desetoro dece, a mi samo rođeni kad se rađalo po jedno – dvoje; nekada su Srbi voleli decu, a danas u Srbiji ima 150.000 abortusa godišnje; deda je od malena učio da radi, a mi smo od malena učeni da sa što manje rada zaradimo što više; deda je rastao među duševno i telesno zdravim ljudima, a danas u Srbiji ima oko 50.000 narkomana; državom naših dedova upravljali su blagoverni kraljevi Petar i Aleksandar, potomci Karadjorđevi – danas su na vlasti beskorenovići i ljudi iz nigdine; deda je, kao domaćin, verovao da se svaki Srbin mora starati za svoju otadžbinu i državu – današnji Srbi često kažu: "Neka vlada i Smajo Ciganin, samo da mi bude dobro...". Deda je počinjao u doba kad se znalo da je Bog - domaćin u vasioni, kralj u državi, a otac u porodici; danas Boga u ljudskim srcima nema (ima želje za bogatstvom i prolaznim ličnim uživanjima); kralja su zamenile marionete "svetske zakulise", a porodica lišena oca – autoriteta, je postala ortakluk koji se lako sklapa i još lakše raspada. Svetjeprešaogranicuizakojenemavišepovratka.

Onoštomoždajoš boljeilustrujeovoočemugovorimoječinjenicadadanasnikogavišeništanemožešokirati. Odlazimo u bioskop i gledamo film o patološkom ubici koji na kraju ispada heroj. I tu za nas nema ničeg šokantnog. Ubeđujemo sebe da je to samo neškodljiva "zabava". Ova sveopšta laž je koštala života hiljade ljudi i to rukama onih ubica koji su nadahnuće za svoj zločin pronašli upravo u toj i takvoj "zabavi". Nismo više šokirani ni kada čujemo za mnoge krvave ratove koji gutaju bezbrojne ljudske živote. Više nismo šokirani ni kada u vestima čujemo koliko ima ljudi koji ubijaju svoju decu. Nismo više šokirani čak ni kada čujemo da je Bog mrtav.

Kako je Novi svetski poredak radio na razaranju srpskogbića i njegovog nacionalnog identiteta i interesa može se pratiti koz ceo XVIII i XIX vek. U XX veku njegovo delovanje se ispoljava u nastojanju da se oslabi i rastoči mlada srpska država. 

U ovom veku delatnost globalista se manifestovala u učešću, pripremama, finansiranju i organizovanju urota, zavera i atentata i podrgevanju srpskih dinastičkih borbi, guranju Srba i Srbije u ratove i multinacionalne državne tvorevine; zadovoljavanju hrvatskih zahteva kroz ustupanje dela srpskog stanovništva i teritorija Hrvartskoj; okretanju svetskog javnog mnjenja i vlada država saveznica protiv pravedne borbe srpskog naroda za slobodu u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ovog rata, na našim prostorima se odigrala do tada najveća prestava moći velikih sila.

Sovjetska Rusija - zemlja realnog socijalizma je preko svoje agenture stvorene u Jugoslaviji još tridesetih godina pripremala njen raspad i spremno dočekala bes Hitlera i njegov napad, kao dobru priliku da i ona sa svoje strane  pomogne rasturanje jedne suverene zemlje. 27.03.1941.g. iskorišćen je pravdoljubivi ponos srpskog naroda i njegova kolektivna sklonost ka suicidiji ("Bolje grob nego rob") da bi se poništili dogovori o neutralnosti Jugoslavije u II svetskom ratu.

Višestruki  su bili interesi SSSR-a da se na ovim prostorima zahuktaju ratni vetrovi:

-          Najpre, čisto vojni - da se angažuje što više nemačkih jedinica na Balkanu i uspori njihov prodor ka Moskvi.

-          Zatim, politički - izvesti socijalističku revolucijui na prostoru Jugoslavije - i to po svaku cenu pa makar i nebrojenih žrtava. Znali su vrlo dobro da je u stabilnim političkim uslovima vrlo teško, skoro nemoguće postaviti socijalizam, već samo u uslovima bezvlašća i haosa - bez jake državne vlasti (bez obzira da li okupatorske ili domaće).

Partizanskim (komunističkim) jedinicama je bilo važno da se pod plaštom borbe protiv okupatora sprovede jedna još važnija borba - protiv srpske državnosti. Partizani su koristili svaku priliku da napadaju okupacione vlasti i tom prilikom spaljuju stare državne arhive, sve u cilju da se kod naroda stvori slika o raspadu nekadašnje države i otvori put ka novoj. Partizani su se u početku dobro čuvali da ne pokažu svoje pravo lice. Pod vidom borbe protiv okupatora mobilisali su brojne rodoljubive snage iz naroda, koji nisu shvatali za šta se sve bore. Oštrica besa kod ljudi je bila uperena protiv okupatora, a ne za menjanje političkog sistema. Čak je nažalost i sam Draža oklevao da se razračuna sa, u početku, još slabim partizanskim snagama, računajući da je najvažnija borba protiv Nemaca, a posle rata će se već na izborima odlučiti o obliku vladavine. Na žalost ova njegova naivnost je skupo stajala Jugoslovenske narode. Ni on nije shvatao komunističku opasnost, bez obzira na Ljotićeva upozorenja.

Ruski dogovor sa Hitlerom se reflektovao i na Titove jedinice i agenturu. Sve do Staljinovog razilaženja sa Hitelerom komunisti su otvoreno sarađivali sa Nemačkim okupacionim vlastima.

Po završetku tog rata, slobodni zidari su, preko Čerčila, doveli Tita na vlast u Jugoslaviju i stalnim finansijskim inekcijama i političkom potporom u svetu, pomagali njegovo održavanje na vlasti. Poseban uspeh na planu razaranja srpskog nacionalnog bića, postigli su preko svojih eksponenata, kad je izdvajanjem iz njenih nedara, pojedinih delova naroda, formirala fantomske nacije: muslimana, makedonaca i crnogoraca. Primera za huškanje i destruktivno ponašanje globalista prema srpskom narodu, i njegovoj istoriji, ima mnogo.

U planiranju, finansiranju i izvođenju Majskog prevrata 1903, globalisti su aktivno učestvovali. Danas se na osnovu dostupne građe sa sigurnošću zna ko je od učesnika zavere bio u organizaciji slobodnih zidara. To su, pre svega, trgovac Nikola Hadži Toma, advokat Aleksa Novaković, poručnik Božin Simić i kapetani Stevan Šapinac i Milan G.Milovanović. U zaveri je bio i Đorđe Vajfert, Genčić i drugi civili, a Vajfert je dao 50.000 dinara da se podeli porodicama oficira koji eventualno budu poginuli pri izvršenju prevrata.

U toku Prvog svetskog rata, nekolicina hrvatrskih emigranata, masona (dr Ante Trumbić, dr Hinko Hinković, Franjo Supilo, dr Ljubo Leontić, dr Dinko Trinajstić)  u saradnji sa Srbima, masonima (dr Milan Srškić, Veljko Petrović, dr Nikola Stojanović, dr Boža Marković, dr Pavle Popović) na podsticaj i pod okriljem engleske masonerije formiraju Jugoslovenski odbor. Neki od članova ovog tela, kao dr Hinko Hinković, pripadali su satanističkom pokretu. Za njega rimokatolički i hrvatski pisac Miro Glavurdić kaže da je zajedno sa Gustavom Gajom bio »Pionir spiritualističkog pokreta u Hrvatskoj«. Odbor je radio na odcepljenju Hrvatske od Austro-Ugarske i pripajanju Srbiji, što je predstavljano kao južnoslovensko pitanje, kao savezničko pitanje.

Srbija je čista srca i raširenih ruku preuzela na sebe zadatak spasavanja 'hrvatske braće'.  Bez tog gesta Srbije Hrvati, koji su bili na strani Austrije i Mađarske  doživeli bi sudbinu onih strana koje su izgubile rat. Ujedninjenjem sa Srbima i u njihovom društvu, Hrvatima je dozvoljen dolazak u Pariz, na Mirovnu konferenciju, gde su se našli među pobednicima, pa su čak bili saslušani po pitanju mirnodopskih uslova. Ta značajna prednost, dobijena ujedinjenjem sa Srbijom, ipak nije promenila Hrvate. Oni su samo iskoristili priliku da izbegnu posledice Austro-Ugarskog poraza. To je danas, sa ove istorijske distance, nepobitna činjenica. Za razliku od Hrvata, Srbi su duboko verovali u ujedinjenje srpko-hrvatskog naroda, spremni da na principima nacionalnog jedinstva žrtvuju svaku srpsku posebnost. Hrvati su svoju akciju tretirali kao sklonost ka privremenom jedinstvu, uslovljenim nepovoljnim političkim i vojnim položajem hrvatskog naroda u drštvu centralnih sila, ne izuzimajući mogućnopst kasnije promene ovog stava, u zavisnosti od njihovog posleratnog položaja. Hrvatska promena mišljenja koštala je srbe od 1941. do danas, preko dva miliona žrtava.

Pod uticaje engleskih i francuskih slobodnih zidara 1. 12. 1918. g stvorena je Kraljevina SHS – najtragičniji promašaj u dugačkom nizu srpskih političkih promašaja. Tragičniji od kosovskog poraza. Ovoj katastrofalnoj nacionalnoj nesreći debelo su kumovali i srpski masoni na čelu sa regentom, docnije kraljem, Aleksandrom Karađorđevićem. Ovo je urađeno i pored upozorenja najvećih umova i najboljih sinova srpskog naroda, da se to ne čini (na primer vojvode Živojina Mišića). Tako je srpski narod zaveden i poveden svojim vođama i njihovim megalomanskim, slobodnozidarskim opsesijama izgubio sopstvenu državu. Umesto da je uspostavio granice srpske države na liniji Virovitica – Karlobag – Jadran. »Sto četrdest godina je trebalo« kako kaže srpski istoričar Milorad Drašković, »stalnog nadčovečanskog naprezanja da se država stvori. Kada je stvorena, bilo je dovoljno dvadeset godina da kao poslednji kockari kuću rakućimo, prag razvalimo i ognjište ugasimo«. Sve docnije greške, zablude i nesreće vezane su za ovaj volonterski promašaj.

Pred početak Drugog svetskog rata, vladajuća masonska kamarila oko princa namesnika Pavla Karađorđevića, umorna od neprekidnih hrvatskih zahteva za teritorijalnim proširenjem i političkom autonomijom, rešila je da sa Hrvatima sklopi ugovor kojim će do sitnica zadovoljiti sve njihove zahteve. Podpisan je sporazum Cetković – Maček. Tim sporazumom poklonjene su Hrvatskoj brojne oblasti koje su oduvek smatrane srpskim. Na taj način je više od milion Srba, bez njihove saglasnosti, postalo deo Hrvatske. I ovde je masonerija radila iza scene. Zoran Nenezić kaže: »Ostvarenje sporazuma između hrvatske i srpske buržoazije i rešavanje 'hrvatskog pitanja' postalo je imperativ političkih događaja, posebno naglašavan iz masonskih centara Engleske. Dolazak Dragiše Cvetkovića na mesto predsednika vlade značilo je i inteziviranje pregovora, a konačni tekst avgustovskog sporazuma, poznat pod imenom podpisnika „Cvetković-Maček” (1939) – sačinio je jedan poseban masonski komitet u kome su sa srpske strane bili Dr Mihajlo Konstatinović, Dr Mihajlo Ilić i Dr Đorđe Tasić, a sa hrvatske Dr Ivan Šubašić, Dr Juraj Šutej i Dr ivo Krbek. Potpisivanju sporazuma prethodila je intezivna aktivnost u kojoj je znatnog udela imala engleska masonerija, jer je težište evropske masonerije bilo prešlo neosetno, ali konačno sa Pariza na London«.

Kako se približavalo izbijanje Drugog svetskog rata engleska i američka agentura je preduzimala niz mera kako bi obezbedili antinemački otpor u zemljama koje su se našle na udaru ekspanzije Trećeg rajha. U Jugoslaviji su tražene ličnosti koje bi mogle organizovati rušenje pronemačke vlade Cvetković-Maček i kneza Pavla. Plan je uspeo 27.marta 1941, vojnim udarom oborena je vlada Cvetković-Maček i namesništvo na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem. Tako je ubilački gnev Hitlera i njegove soldateske usmeren protiv srpskog naroda. Mi smo ih sapleli pa nisu pre zime ušli u Moskvu. Draža im je sapleo Romela rušeći pruge, a oni su nas tamanili kao zečeve, omogućili Paveliću da satre milion Srba u svojoj NDH. Bolje bi nam bilo da smo poslušali princa Pavla i sarađivali sa Nemcima, da nismo po nagovoru Londona lomili dogovor sa Hitlerom i glumatali heroizam. Simović je indirektan izazivač pomora Srba u II svetskom ratu. Znali su globalisti da je Hitler diktator koji je spreman da iskoreni svaki narod koji se ispreči na njegovom putu. Takvih usmeravanja u toku Drugog svetskog rata, uz pomoć komunista, bilo je mnogo, sve sa ciljem da se smanji broj Srba. Zbog toga je Broz na samom kraju rata, u dogovoru sa Amerikancima i Englezima, naredio bombardovanje Beograda i još nekih drugih srpskih gradova, jer je bilo još dosta Srba koji »komunizam trpeti neće«. Zanimljivo je, na primer, da su svi Nemci sa kojima je pregovarala Brozova delegacija 1943.g, u Zagrebu, bili masoni. (Hans Ot, Horstenau i drugi). Sa partizanske strane u tim pregovorima učestvovali su V. Velebit, M. Đilas, Koča Popović, a docnije i M. Stilinović, poznati mason... Interesntno je da su Vladislava Ribnikara iz zatvora na Banjici izbavili slobodni zidari. Ubrzali su zaključivnje sporazuma Tito-Šubašić i konstituisanje DFJ. Avgustovskim sporazumom Tita i Čerčila u Napulju i Kazerti (1941) utrt je put ponovnim razgovorima Tita i Šubašića, a prisustvo Donovana označilo je i zainteresovanost SAD za razvoj događaja u Jugoslaviji.

U sazivu trećeg zasedanja AVNOJ-a od slobodnih zidara bili su i Dr Drago Marušić, Dr Ivan Šubašić, Miloš Carević, Dr Aleksandar Belić itd. »Slobodni zidari u svim naznačenim događajima«, piše Z.Nenezić, »nisu morali odigrati presudnu ulogu. Očigledno je jedno – da ih je bilo na svim stranama i da oni i javno i manje vidljivo vode ogorčenu borbu za nametanje sopstvenih koncepcija ili koncepcija krugova čiji su oni bili eksponenti«.

Kada je u pitanju srpski narod, vrhunac satanističko licemerja i cinizma, predstavlja rat i raspad Jugoslavije devedesetih godina ovog veka. Dvostruki standardi ponašanja međunarodnih organizacija prema zaraćenim stranama u sukobu, medijsko demonizovanje, ponižavanje i obeščašćivanje Srba kakvo se nije desilo ni jednom drugom narodu u istoriji čovečanstva. Protiv nas su se udružile najmoćnije sile na zapadu. Trilateralna komisija u Njujorku, koja hoće da razbije Rusiju i sve nacionalne države, a da Evropu destabilizuje najezdom islama. Katolička crkva koja teži uništenju pravoslavlja. Nemačka koja sanja o buđenju svoje stare politike »Drang nach Osten«, (http://en.wikipedia.org/wiki/Drang_nach_Osten) sa obnovljenom Austro-Ugarskom ili bez nje. Turskoj kojoj se ukazala prilika da povampiri svoje izgubljeno otomansko carstvo. Svima je pravoslavna Srbija prvi kamen spoticanja na putu ka ostvarivanju njihovih ciljeva.  Ništa nam ne vredi da se žalimo na njihovu bezdušnost, realna pilitika ne poznaje milost i sažaljenje.

Treba ovde pomenuti još neke manje znane činjenice u vezi poslednjih događaja na našim prostorima. Važan je Reganov pakt sa Papom za koji predsednikov savetnik Ričard Alen kaže da to "jedna od najvećih tajnih alijansi svih vremena". Sam Regan je u tom paktu video "ispunjavanje jednog božanskog naloga, i ako iza toga zapravo stoje Trilateralna komisija i Savet za inostrane odnose, ili preciznije Dejvid Rokfeler. Taj nalog je objavljen avgusta 1991.g. u službenom glasilu Vatikana: "Opsevatore Romano" gde u svom komentaru posvećenom jugoslovenskoj krizi traži od međunarodne javnosti da Srbiju "stavi" u granice iz 1914.g. To je zapravo stvaranje nove Austrougarske koja bi bila povezana sa Nemačkom i pod njenim neposrednim patronatom. Ta država treba da se graniči na jugu sa Turskom, koja treba da se protegne do Kineskog zida. Planirano je podsticanje pronacističkih režima u Evropi. Prva faza je stvaranje organizacije Alpe-Adrija, pa tako dalje. Svedoci smo koliko se ti planovi uveliko i ostvaruju.  Ali ne treba misliti da je samo Nemačka u toj igri. Sve je to artikulisano i u planovima NATO pakta. U Ostiju, kraj Rima, je 05.11.1991.g. zaključeno da do 01.03.1992.g. savez "ALPE - ADRIJA" treba da preraste u veliku uniju srednjoevropskih država (USEAD), koju bi činile: Austrija, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska i Jugoslavija (privremeno sedište Budimpešta - koordinator Italija). Intermariumje misteriozna špijuska organizacija, osnovana još 1920.g. u Parizu od strane "Bele" ruske emigracije sa ciljem rušenja komunizma. Sredinom 1930.g. ova pariska grupa se već razvila u veliku organizaciju čije članove su činili politički istomišljenici nastanjeni u prostoru INTERMARE a to je od Baltičkog do Crnog mora, Egejskog, Jonskog, Jadranskobg pa sve do Kavkaza. Pre II svetskog rata ova organizacija je dobila vrlo bitnu podršku od strane britanske i francuske obaveštajne službe. Intermariumje uzvišeno proklamovao jedinstvo šesnest nacija u formi "PODUNAVSKE KONFEDERACIJE" čiju srž bi činile katoličke nacije "SREDNJE EVROPE". Vatikan, je naravno, ovu akciju podržavao kontinuirano kao jednu od poluga, s kojom dela prema pravoslavlju. Tokom II svetskog rata Intermarijum je radio pod nemačkom kontrolom

Sve ovo što se sada dešava na našim prostorima i izgleda kao da se desilo iznenada, pripremano je duži niz godina. Moglo bi se reći da na ovom planu II svetski rat nikada i nije prestao. Naročito težnje Nemačke da zagospodari ovim prostorima - pa čak su u posleratnom periodu u tome možda bili i uspešniji. Veliki je broj agenata nemačke obaveštajne službe, a i drugih, koji su radili još i u Titovo vreme, ali su iz raznih razloga ostali neotkriveni. Nemci su svuda bili prisutni, naročito preko Dolanca, Mustača, Ante Markovića - njega su hapsili u Dubrovniku tokom rata kao partizana zajedno sa grupom, ali jedino je on pušten na slobodu. Mesić, Drnovšek, Izetbegović, Kučan, Janša i naravno Dr.Tuđman. Zadržimo se malo na njemu - 1965.g. bivši Titov general stupa u vezu sa dr Matom Meštrovićem, u to vreme oficirom oružanih snaga SAD, sa Bogdanom Radicom, Ivanom Šutejom i drugima iz ekstremnog krila "Hrvatskog nacionalnog veća", emigrantske organizacije koja objedinjuje skoro sve službe i organizacije hrvatske emigracije. Postoje indicije da je upravo preko tih ljudi Dr Tuđman uspeo da se poveže sa obaveštajnim službama SAD i SR Nemačke, a pouzdano se zna da je u to vreme sarađivao i sa Institutom za istočno-evropske zemlje iza čijeg imena se krije obaveštajna institucija NATO pakta. Kontakt sa Nemcima Dr Franjo Tuđman je ostvario još tokom drugog svetskog rata, a jedan od njih išao je preko pukovnika ABVER-a Vladimira Muse. Za ovu vezu znao je Aleksandar Ranković, ali je tolerisana jer je bila obostrano korisna.

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic