Nasilje

Uticaj na tradicionalna društva - Nasilje

Helena Norberg – Hodž u svom radu „PRITISAK DA SE IZVRŠI MODERNIZACIJA I GLOBALIZACIJA“ kaže:

„Zanimljivo je da je jedan broj Ladačana (Ladak – Himalajska provincija u Kašmiru)povezao porast nataliteta sa dolaskom savremene demokratije. Sada je važeći slogan „Vlast je pitanje glasova”, što u razvijenom delu Ladaka znači – što ti je grupa jača, veći ti je pristup vlasti. Konkurencija u potrazi za poslom u težnji za političkom vlašću u okviru novih, centralizovanih struktura sve više deli narod Ladaka. Etničke i verske različitosti dobile su političke dimenzije, izazivajući ogorčenost i zavist u dosad neviđenim razmerama.  Ovo novo rivalstvo je jedna od najbolnijih podela koje smo videli u Ladaku. Ironija je što je ono poraslo srazmerno opadanju tradicionalne pobožnosti. Kad sam prvi put došla, bila sam iznenađena uzajamnim poštovanjem i saradnjom koja je postojala između budista i muslimana. Ali u proteklih nekoliko godina rastuće nadmetanje preraslo je u pravo nasilje. Ranije je bilo pojedinačnih slučajeva trvenja, ali prvi put sam primetila znake grupne netrpeljivosti 1986. godine, kad sam čula prijatelje iz Ladaka kako vrednuju ljude prema tome da li su budisti ili muslimani. U godinama koje su usledile bilo je tu i tamo znakova da nije baš sve kako treba, ali niko nije bio pripremljen za ono što se dogodilo 1986. godine, kada su odjednom između dve grupe izbili sukobi. Bilo je velikih nemira na pijaci u Lehu, policija je ubila četvoro ljudi i u većem delu Ladaka bio je uveden policijski čas. Jedna muslimanka kao da je govorila za sve Ladačane kad mi je, suznih očiju, rekla: ‘Ovi događaji su podelili moju porodicu. Neki od njih su budisti, a neki muslimani, a sad čak i ne govore međusobno’. Razlozi koji leže u pozadini pomenutog nasilja mnogo su dublji. I nažalost nije usamljena pojava već, malte ne, obrazac ponašanja višenacionalnih i više konfesionalnih zemalja u svetu. Snažne centralističke sile sadašnjeg globalnog razvojnog modela privlače razne narode iz ruralnih oblasti u velike urbane centre i stavljaju vlast i donošenje odluka u ruke malobrojnih. U ovim centrima ponuda za posao ima malo, veze koje su nekada postojale unutar zajednice pokidane su, a rivalstvo je dramatično poraslo. Mladi ljudi, naročito oni koji su se obrazovali za poslove u razvijenom delu Ladaka, odjednom su se našli u borbi za opstanak. U ovakvim prilikama bilo kakve verske ili etničke razlike sasvim prirodno se preuveličavaju i iskrivljuju. Uz to, grupe na vlasti neizbežno su sklone da štite svoje, dok drugi često trpe diskriminaciju. Većina ljudi veruje da je etnički sukob neizbežna posledica različitih kulturnih i verskih tradicija. Na Jugu postji svest o tome da modernizacija zaoštrava napetost, ali ljudi uglavnom zaključuju da je to privremena faza na putu „napredka”, faza koja će prestati tek onda kada razvoj izbriše kulturne razlike i stvori potpuno sekularno društvo. Na drugoj strani, zapadnjaci pripisuju otvorene verske i etničke sukobe oslobađajućem uticaju demokratije. Njihova pretpostavka je da je sukob uvek tinjao ispod površine i da je samo državna represija sprečavala da se on rasplamsa.

Lako je razumeti zašto ljudi krivicu svaljuju na tradiciju, a ne na savremenost. Naravno, etničko trvenje je pojava koja prethodi kolonijalizmu, modernizaciji i globalizaciji. Ali, posle gotovo dvodecenijskog ličnog iskustva sa Indijskog podkontinenta, ubeđena sam da „razvoj” ne samo što zaoštrava napetost nego je, zapravo, stvara. Kako sam na to ukazala, razvoj izaziva veštačku oskudicu, koja neizbežno vodi ka sve većoj konkurenciji. Podjednako je važno to što razvoj vrši pritisak na ljude kako bi se poistovetili sa standardnim zapadnim idealom – imati plavu kosu i plave oči, biti „lep” i „bogat” – koji je nemoguće dostići.

Težnja za takvim idealom podrazumeva odbacivanje sopstvene kulture i sopstvenih korena, u stvari – poricanje soptvenog identiteta. Neizbežna posledica je otuđenost, mržnja i bes. Uverena sam da su nasilje i fundamentalizam u svetu danas umnogome proizvod ovog procesa. U industrijilizovanom svetu sve više postajemo svesni uticaja glamura iz medija i slika sa reklama na samopouzdanje pojedinca: od poremećaja u ishrani, kao što su anoreksija i bulimija, do nasilja počenjenih zbog skupih i „prestižnih” patika i drugih odevnih predmeta. Na Jugu, gde je ponor između stvarnosti i zapadnog ideala mnogo dublji, i psihološke posledice su mnogo ozbiljnije”.

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic