Uticaj na tradicionalna društva - Promene u kulturi

Uticaj na tradicionalna društva - Promene u kulturi

Sa padom Berlinskog zida i prihvatanjem ideologije globalnog tržišta u bivšim i sadašnjim komunističkim zemljama bukvalno cela planeta je u zamci muzike, filmova, vesti, televizijskih programa i drugih proizvoda kulture koji se prvo stvaraju u filmskim i muzičkim studijima SAD. Uticaj koji ova homogenizacija vrši na veliku kulturnu raznovrsnost zajednica širom planete ogroman je, a njegovi obrisi tek počinju da se naslućuju. Pošto zapadne multinacionalne kompanije imaju slobodan pristup svim drugim zemljama sveta, kulturni sadržaji koji se prenose putem zapadne televizije, filma, mode i muzike idu pod ruku sa njima i preplavljuju domaće medije. Time se slabe tradicionalne, lokalne kulture i ukusi i ubrzava standardizacija tržišta unutar zapadnog pojmovnog okvira.

Da li smo se ikad stvarno zapitali šta je sa današnjom muzikom?  Gotovo nam je neshvatljiv prizor kako su se u petnestom i šesnestom veku muzički stilovi mogli tako dugo održati u nepromenjivoj čistoti; kako se u ogromnoj količini onda napisane muzike, izgleda, nije moglo naći ništa loše, kako još u osamnestom veku, dobu početka degeneracije, izbija vatromet stilova, moda i škola, koji su se osećali superiornim, ali veoma brzo su sagoreli. Mi danas, verujemo da smo, u onome što nazivamo klasičnom muzikom, razumeli tajnu, duh, vrlinu i pobožnost tih generacija i prihvatili ih kao uzor. Na primer, cenimo malo ili nimalo teologiju ili crkvenu kulturu osamnestog veka ili filozofiju doba prosvećenosti, ali u kantatama, pasijama i Bahovim preludijima vidimo poslednju sublimaciju hrišćanske kulture. Odnos naše kulture prema muzici ima još jedan prastari i veoma dragocen uzor. Koji, na žalost, niko više niti zna, niti pominje. U legendarnoj Kini »starih kraljeva«, sećamo se, u državnom i dvorskom životu, muzici je bila dodeljena vodeća uloga. Napredak muzike identifikovao se upravo sa napredkom kulture i morala, pa i države, a majstori muzike imali su strogo da bdu nad očuvanjem i čistotom  »starih tonskih redova«. Ako bi propala muzika, to bi bio siguran znak za propast vlada i država. A pesnici su pričali strahovite bajke o zabranjenim, demonskim i nebu stranim tonskim redovima. Na primer o tonskom redu Cing Čanga i Cing Cea, o »muzici propasti«, pri čijem bi se pogrešnom davanju tona, u kraljevskom dvorcu, nebo odmah zamračilo, zidovi tresli i rušili, a knez i država padali.  Više iz radoznalosti, u poslednje vreme, istraživali smo šta se može naći na tu temu. I mogli bi reći da se otkrilo nešto zaista veličanstveno.  To je jedan spis o muzici iz  Lu Bu Veovog  dela »Proleće i jesen«:

»Počeci muzike nalaze se u dalekoj prošlosti. Ona nastaje iz mere i koren joj je u velikom jednom. Veliko jedno proizvodi dva pola; dva pola proizvode snagu mraka i svetlosti.

Kad je svet u miru, kad sve stvari miruju, sve u svojim promenama sledi višim ciljevima, tada se muzika može dovršiti. Kada želje i strasti ne idu pogrešnim putem, tada se muzika može usavršiti. Savršena muzika ima svoje uzroke. Ona postaje iz ravnoteže, ravnoteža postaje iz pravoga, pravo postaje iz smisla sveta. Otuda se o muzici može govoriti samo sa čovekom koji je spoznao smisao sveta. Muzika počiva na harmoniji između neba i zemlje, na saglasnosti tmine i svetlosti.

Države u rasulu i ljudi zreli za propast, dabome, takođe ne mogu bez muzike, ali njihova muzika nije vesela. Otuda: što je muzika bučnija, to ljudi bivaju melanholičniji, zemlja biva ugroženija, knez niže tone. Na taj način propada suština muzike.

Ono što su svi sveti knezovi cenili u muzici bila je veselost. Tirani Gije i Džu Sin svirali su bučno. Oni su jake zvuke smatrali lepim i masovna dejstva interesantnim. Oni su težili novim i čudnovatim dejstvima zvuka, tonovima koje ni jedno uho nije čulo; težili su da jedan drugog nadmaše i prešli su meru i cilj.

Uzrok propasti države Ču bio je u pronalasku čarobne muzike. Takva muzika je dovoljno bučna, ali uistinu ona se udaljila od biti muzike. Zato što se udaljila od biti prave muzike, ta muzika nije vesela. A kad muzika nije vedra, tad narod gunđa i život trpi. Sve to potiče otuda što se ne zna suština muzike i što se teži samo bučnim zvučnim dejstvima.

Zato je muzika jednog dobro uređenog doba smirena i vesela, a vlada ujednačena. Muzika nemirnog doba je uzbuđena i jarosna, a njegova vlada naopaka. Muzika države u rasulu je sentimentalna i tužna, a njena vlada ugrožena.” (Iz knjige „Saznanje” D Ninića).

 

Mada stotine miliona dece i tinejdžera širom sveta slušaju istu muziku i gledaju iste filmove i video spotove ovi globalno distribuirani proizvodi ne stvaraju novu globalnu svest, već samo šire strast za posedovanjem još više globalnih dobara i za sticanjem iskustva imitiranjem drugih. Egzotične slike iz muzičkih spotova pružaju svojim potrošačima iluziju da su deo kulturnih trendiova poistovećivanjem sa idejom blagostanja čitave ljudske vrste i sa samom planetom, kojem su se filozofi svesti od Kanta do Makluana, nadali i predviđali ga. - Do sada je potaknuta jedino potrošačka svest. Širenje komercijalne popularne muzike, koja je većim delom osmišljena u SAD, sve brže, od kada su pale nekada silne ideološke prepreke. Pad komunizma olakšao je izvoz muzike, filmova i video spotova u Istočnu Evropu, bivši Sovjetski Savez i Kinu.

Ovde bi bilo dobro dati jedno pojašnjenje; da ste se nekada zapitali odakle uopšte naziv rok-en-rol?

Smislio ga je jedan disk džokej iz diskoteke u Klivlendu. Taj izraz opisuje dva pokreta ljudskog tela za vreme seksualnog čina i preuzet je iz žargona američkog geta. Malo je poznato da su svi osnivači rok-en-rola su bili članovi satanističke »crkve« ili sledbenici satanizma, a većina rok grupa je sledbenik neke satanističke religije. Kada treba da izdaju novu ploču ili da promovišu novi hit, oni se obraćaju za pomoć satanističkim vračima da začaraju te ploče i hitove kako bi postigli veliki uspeh. Po završetku crnomagijskog rituala »osveštanja«, ti rok muzičari prihvataju obavezu da dalje šire satanski uticaj na one koji slušaju njihovu muziku. Mik Džeger je više puta izjavio da je inkarnacija Lucifera. Sećate li se pesama: »Simpatija prema đavolu«, »Njihovim satanskim visostima«, »Zaklinjanje mog brata demona« i sličnih. Znaš li da je Elton Džon jednom izjavio kako nikakda nije otpevao ni jednu pesmu koja nije bila napisana uz pomoć magije. Džon Lenon je u vreme promovisanja đavolskog »Belog Albuma« izjavio da će Hrišćanstvo proći. Ono će se smanjiti i nestati. Da su oni popularniji od Hrista. I tako dalje.

Na srpskom terenu, tvorci Novog svetskog poretka su dugo tražili ključ za konačno razbijanje omladine preko muzike. Rok-en-rol je bio pogodan, ali samo delimično. Tekstove stranih izvođača nije svako razumeo, a bendovi sa našeg terena se nisu uklapali u kretenizujuće trendove zapadne pop-idolatrije. Rešenje je nađeno – najsuroviji disko ritmovi, najvulgarnije turske melodije, najprovokativniji koncerti i TV nastupi, reči pesama pune duhovne laži i – ukratko, rođen je turbo-folk.

Zabavna industrija je izazvala rasulo tradicionalne porodice, istrošenost građanskog života i gubitak vere u politiku. To su danas svetski rasprostranjene tendencije.

Popularna kultura je poput sunđera koji upija slobodne vreme i energiju koji su ranije vrlo verovatno bili posvećeni vaspitanju dece ili učešću u političkim, verskim, građanskim ili društvenim aktivnostima, odnosno utrošeni na zanate, čitanje ili nastavak samoobrazovanja. Iako ovakve sklonosti danas zvuče pomalo staromodno, politička teorija i dalje leži na pretpostavci da su ove aktivnosti najvažnije za funkcionisanje jednog demokratskog društva. Ipak, posredno doživljavanje iskustva putem filma, videa i muzike sve više postaje zamena za građanski život i zajednicu. Kako je mladim ljudima u mnogim delovima sveta sve teže da sebi izgrade uloge kojima bi bili zadovoljni, navala komercijalnog zvuka i slika nudi bekstvo iz stvarnosti.

Šta na kraju šta reći kao neki zaključak?

Nemojmo se čuditi svim negativnim pojavama u savremenim društvima kojima smo svedoci: Počev od razgrađivanja porodice kao osnovne ćelije svakog društva, sveopšteg pada moralnih i društvenih normi, povećanja zavisnosti prema narkotičkim supstancama kod mladih,  pa  sve do negativnih pojava u višim duhovnim nivoima. Činjenica je da većina ljudi i nije svesna šta se dešava, ili bolje reći - nije svesna stvarne uzročnosti negativnih pojava koje nas okružuju i sve više pritiskaju. Možda ovakve rasprave mogu bar za malo pomoći ljudima da se odbrane od svega negativnog i nikako ne smemo verovati da je bitka za očuvanje osnovnih civilizacijskih vrednosti unapred izgubljena.

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic