Zaključak

Zaključak

Svetska vlada ne bi mogla biti uspostavljena očiglednom diktaturom. Da bi bio prihvaćen, Novi svetski poredak morao se služiti onim što bi nalikovalo na demokratiju dostojnu poverenja. Amerika odgovara tom opisu i na nju se i danas gleda kao na bastion slobode u svetskim razmerama – kao na poslednju veliku nadu čovečanstva. Osim toga Amerika je najveća kosmopolitska nacija na svetu. Ali ako pogledamo istorijska dešavanja XX veka u širem svetlu i bez stereotipa kojih su nas učili u školama – postavlja se, u vezi svega ovoga, jedno pitanje: Čemu je poslužio socijalizam u svetskim razmerama? U kriminoligiji, kada imamo ubistvo, prvo tražimo motiv da bi smo pronašli ubicu. Ovde, zapitajmo se koji je stvarni motiv “izmišljanja” socijalizma i njegovog plasiranja baš u dve tada jake i ako ne trenutno vodeće zemlje, ono potencijalno neuporedive sa ipak Evropskim ograničenim snagama. Pogađate da mislimo na Carsku Rusiju i naravno Kinu. Zapitajmo se sada kako bi izgledao današnji svet da su ove dve zemlje imale buržoaske revolucije, ili čak da nisu imale nikakve revolucije. Sigurno da bi krajem XX veka bile vodeće ekonomske sile, a onda i vojne i – za našu priču još važnije – dominantne kulure u svetu. Ali tvorcima Novog svetskog poretka trebala je jedna moćna, velika zemlja koja bi bila potpuno nova tvorevina sačinjena od bezbroj nacija i regligijskih sistema. Bez dominiranja jedne nacije, ili vere, ali sa jednim jezikom i centralnom ekonomijom. I naravno – nastala je Amerika. Naravno da ona nikada ne bi mogla da bude to što je postala uz ravnopravnu konkurenciju Rusije i Kine. Tako jednostavno dolazimo do ogovora na malopre postavljeno pitanje o motivu. Socijalizam je uništio ekonomije ovih zemalja i gurnuo ih na margine svetske politike gde su čvrsto držali mesta „kvalitetnih” neprijatelja rađajućoj Američkoj ekonomiji i kulturi. I danas imamo situaciju da je engleski jezik postao nezamenjiv ne samo u ekonomiji već i kulturi svih mogućih zemalja. Znamo da i u našoj Srbiji, sve je teže naći posao bez tečnog znanja engleskog jezika. Takav nametnuti odnos prema jeziku, nije postojao ni prema nemačkom za vreme Hitlerove okupacije. Dalje, da i ne pominjemo da gledamo njihove filmove, slušamo njihovu muziku – i to sve dobrovoljno. Još mislimo da su to tekovine napredka i radujemo se tome. To je upravo dobrovoljno ropstvo koje je nametnuto svim narodima sveta, a da ga i nisu svesni. Nije tema ove studije, ali svakako da su u tome učestvovale i tajne operacije specijalnog rata i neurolingviško programiranje i slično. Nisu više porebna otvorena ratna dejstva sem za postizanje nekih specijalnih ciljeva. Tu nam je primer i rat u Persijskom zalivu. Zapitajmo se koje je prave, ali prikrivene ciljeve, trebao da postigne ovaj rat?

On će poslužiti kao izgovor za podizanje cena nafte koja će naftnim kompanijama establišmenta doneti milijarde dolara ekstraprofita. Isto tako, ujediniće sve narode sveta protiv zajedničkog neprijatelja: Husein je odigrao ulogu savršenog zlikovca (poput Hitlera) koga svi pristojni ljudi vole da mrze – kako u šaljivom tonu nagašava američki publicista Geri Ka. Rat će dalje uspostaviti Ameriku kao neprikosnovenog svetskog vođu i onog koji sprovodi u život Novi svetski poredak. Kao onog koji pokazuje svim drugim zemljama šta ih očekuje ukoliko se suprostave svetskom sistemu. Rat je isto tako učinio da oni koji su protiv ideje Novog svetskog poretka, izgledaju kao izdajnici, dok globalisti koji podržavaju Ujedinjene nacije, izgledaju kao rodoljubi. Tako da je sve okrenuto naopačke. Daleko smo sad od rodoljubivih ideala kakve su nekada zastupali Abraham Linkoln, Luis T. Mekfaden, Lari Makdonald i drugi vođi Amerike iz prošlosti. Ali njihova vizija nije obuhvatala Ameriku materijalizma, korupcije i bezbožništva. Ameriku koja je postala uporište tajnih društava, niti sliku nacije koja manipuliše drugim nacijama u cilju ostvarenja ideje o svetskoj vladi.

Posle svega iznetog šta Amerika jeste danas – postavlja se, samo posebi ,jedno pitanje: Šta će biti sa Amerikom kada ona odigra svoju ulogu?

U političkoj teoriji i publicistici možemo naći različiti odgovore na ovo pitanje. Od onog, da kada se jednom nađemo u Novom svetskom poretku – Evropa će tada postati sedište svetske vlade. Drugi misle da će to sedište ipak biti u SAD, tačnije u Njujorku. Činjenica je da je to nauticajniji i najmoćniji svetski grad i da su u njemu smeštene i Uedinjene nacije i Savet za inostrane odnose i Trilateralna komisija. Međutim tajna hijerarhija Evrope, koja i drži svu moć, verovatno ima drugačije planove. Ukoliko oni budu želeli da svetska prestonica bude u Evropi, oni će naći načina da to i ostvare. Ali takva odluka će, međutim, zahtevati ili – ekonomsko uništenje, - ili fizičko razaranje Njujorka. To može biti postignuto na nekoliko načina: Ekonomski, kroz planirani slom berze ili ozbiljnu krizu koja će se stvoriti na bazi velikih unutrašnjih dugova. Ili fizički - kroz neku terorističku akciju kao što je nuklearna „nesreća” ili bi čak bio moguć i građanaski rat. Sledeći rat možda i neće biti u Persijskom zalivu ili Bosni, nego na samom tlu Amerike. Već sada – gledano prema preovlađujućem uticaju stranog kapitala – imamo potencijano tri regije u SAD -  severna gde diminira Engleska, srednja Amerika sa Ruskim uticajem i Kineski jug. Dolazak crnog predsednika na administrativni presto SAD može biti mnogo više nego simbol demokratizacije rasnih odnosa.

 

Da nije naše mišljenje usamljeno, za kraj vam iznosimo citati iz knjige GLOBALIZACIJA - ARGUMENTI PROTIV - Dejvid S. Korten NEUSPESI SPORAZUMA U BRETON VUDSU

“Nalazimo se pred stravičnom dilemom. Stigli smo do one istorijske tačke na kojoj moramo ponovo da se zamislimo nad samom prirodom i značenjem ljudskog napredka. Vizije i odluke koje su se pojavile pre pedesetak godina iznedrile su takve upravljačke i društvne procese da se neophodne misaone i strukturalne promene čine teško dostižnim. To se zbilo toliko brzo da malo ko od nas shvata šta se, zapravo, dogodilo. Mediji koji su zavisili od industrijskog marketinga retko se bave stvarnim problemima. Ipak, neki smatraju da je globalna privreda koja je zavisna od stalnog rasta neodrživa. Koja je alternativa? Po mišljenju nas koji smo ovom pitanju posvetili znatnu pažnju, odgovor je – suprotnost globalizaciji. Odgovor leži u okretanju ka lokalnom – razbijanjem privrednih aktivnosti na manje segmente kojima je mnogo lakše upravljati i koji povezuju ljude koji odlućuju, bilo pozitivno ili negativno. To znači vezati kapital za jedno mesto i podeliti nadzor nad njim na najveći mogući broj ljudi. Na putu koji vodi do preokretanja sadašnjih tendencija odlučno stoje moćni interesi. Najveća prepreka, međutim, jeste nedovoljna javna rasprava o ovom predmetu. Moralo bi se početi od otvorenog iznošenja problema i njihovog uvođenja u najvažnije političke rasprave.”

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic