Dijanin kult

Dijanin kult

                       ...Veliki sveštenik u Jerusalimu je jednom godišnje izgovarao božansko ime i izgovarao ga je slovo po slovo i to na ovakav način:Jod, he, vau, he. Prvi slog je izražavao božansku misao (natura naturans - kod Spinoze) i teogonijske nauke, tri slova imena EVE su izražavala tri reda u prirodi (natura naturata - kod Spinoze) ili tri sveta u kojima se ta misao realizuje, - dakle nauke i kosmogonijeke i psihičke i fizičke koje se tu slažu. Neizrecivo sadrži u svojim dubokim nedrima Večno muško i Večno žensko. Njihovo nerazdvojivo jedinstvo čini njihovu moć i njihovu tajnu. To je ono što Mojsije nije rekao narodu, ali što je figurativno sažeo u strukturi imena božanstva kad ga je objašnjavao svojim adeptima. Tako se priroda pokrivena velom sakriva u samom imenu Boga. Adamova supruga, žena znamenita i radoznala, kriva i puna čari, otkriva nam svoje duboke sličnosti prema zamaljskoj i božanskoj IZIDI - majci bogova koja u svojim nedrima u krilu svom, nosi buru i kovitlac zvezda. (Eduard Šire: "Veliki posvećenici")

Začetnici merovinške dinastije (Merova 417-438, Klodion VI,..) pripadali su paganskom kultu "Ardenske Dijane".

Tek Klovis (466-511) kralj Franaka napušta Dajanin kult i prelazi na Hrišćanstvo 496. godine i to u svojoj tridesetoj godini života. Ovo je bila pogodba Klovisa sa crkvom, koja se trebala vezati za merovinšku krv i lozu za sva vremena. Klovisu je zato bila ponuđena kruna svetog rimskog cara - "Novus Constantinus" ("Novi Konstantin") i nije bio proizveden za kralja već priznat kao kralj koji već postoji. Klovis je trebao vladati "Svetim rimskim carstvom" koje je trebalo da nasledi Veliko rimsko carstvo stvoreno pod Konstantinom i razoreno od Vizigota i Vandala. Zauzvrat, Novi Konstantin je trebao ustoličiti crkvu kao vrhovnu duhovnu vlast i utvrditi status Rima ravan pravoslavnoj crkvi u Konstantinopolju. Po sklopljenoj pogodbi, Klovisa je krstio Sveti Remi (Saint Remy) 24. februara 496.godine.

U Rečniku stranih reči Bratoljuba Klaića za Dijanu piše:

"1. U starorimskoj mitologiji kći Jupitera i Latona, sestra Apolonova, boginja lova, Meseca i noćnog čaranja; isto što i starogrčka Artemida; 2. Boginja zore, osvita, pa odatle i zvezda Danica."

Dijanin kult je katolička crkva pokušala bezuspešno iskoreniti, gledajući na njega kao na jednu od najopasnijih jeresi.

Dijana ili Velika majka ima više imena: Artemida, Astarta, Meluzina, Ceridvena, Arijanrod, Baih, Izida, Ištar, Venera, Cibela ili Kibela itd.

Kult Kibele ili Velike majke došao je u Rim u II veku pre Hrista i to iz Frigije.

Kult je bio vezan za plodnost, smrt, ponovno rođenje i spasenje duše pokojnika. Kibelu su okruživale legende vezane za boga Atisa koji je sam sebe kastrirao, umro i ponovo se rodio. Ovakvo spiritualno iskustvo je očekivalo inicirane koji bi se putem ekstaze poistovetili sa Bogom. Divlji i krvavi rituali ove religiji su bili u suprotnosti sa rimskim shvatanjem pobožnosti. Ritual se sastojao i u pripremanju svete večere i žrtvovanju bika.

Obožavanje Izide i Ozirisa je uticaj egipatske i helenističke religiji. Izidin kult datira iz najstarijih vremena drevnog Egipta.

U starom Egiptu su postojale misterije prožete mitogijom o Ozirisu - bogu koji umire i ponovo se rađa i koji je bio odgovoran za sudbinu ljudi u njihovim budućim životima.

Rozenkrojceri, kao i druga savremena tajna društva, egipatskim misterijama i piramidama pripisuju okultni značaj. Ovo počiva na uverenju da su stari Egipćani posedovali tajna znanja koja je uništila hrišćanska crkva.

Izidin kult ima nadnacionalni karakter koji u sebi obuhvata sve boginje majke mediteranskog sveta. Takođe bi se moglo reći da ovaj kult sadrži esenciju svih misterijskih kultova koji u njemu nalaze međusobno pomirenje i potpunost.

Liniju povezanosti Dijane od najstarijih vremena Arkađana i Merovinga pa do njihovih današnjih potomaka u ovom veku možemo pratiti preko reda Lađe i dvostrukog polumeseca, reda koji je osnovao Luj IX za plemiće koji su ga pratili na šestom krstaškom pohodu.

Kasnije - 1448.g. Rene Anžujski osniva red Polumeseca za koji je tvrdio da je obnovljen stari red Lađe i dvostrukog polumeseca.

Treba podvući posebnu odanost Devici Mariji, Majci Božjoj, koja je postala ako ne de jure onda bar de facto jednaka sa Svetim Trojstvom, prava Regina coeli , zvezda spasenja koja se sa Bogom zauzima za ljudska bića.

Katedrale, uglavnom posvećene Našoj Gospi, koje su podizane u severnoj Francuskoj oko 1150.n.e. bile su vidljivi simbol nove duhovnosti. Malo po malo, škole koje su radile uz te katedrale prerasle su u autonomne univerzitete.

Medju provansalskim trubadurima, aktivalent odanosti Mariji bila je odanost Gospi (Dami).

          …Osnivanje vojnih religioznih redova i fenomen romantične ljubavi mogu da budu shvaćeni ako se za njihovu pozadinu uzme viteški ideal koji je hvaljen i slavljen u dvanaestom veku, na primer, kroz romane Kretjena de la Troa. Mnogo je, pak, teže pokazati organske veze koje spajaju red katara sa celom renesansom dvanaestog veka. Narodni pisac ih je povezao sa romantičnom ljubavi, ali su slabašni dokazi koji bi to potvrdili.

Za ovo istraživanje je najvažnije podvući da se nameće smela, ali ne nemoguća teza da je došlo do orođavanja potomaka Isusa, koji su uspeli izbeći iz Judeje preko Sredozemnog mora do Marseja i naselili se na jugu Francuske, da je Magdalena bila Isusova žena i da je ona donela Isusovo seme u Evopu.

Otuda i potiče kult Magdalene koji je doživeo procvat tokom srednjeg veka i bio pomešan sa kultom Device, a da se može sasvim pouzdano dokazati da su mnogo čuvene "Crne Device" ili "Crne Gospe" u ranom razdoblju hrišćanske ere bila svetilišta posvećena ne devici Mariji - već Magdaleni sa detetom u rukama, potomkom Isusa i predkom loze Merovinga.

Boginja majka Hrišćanstva onda nije Devica Marija, već Magdalena kojoj je posvećena crkva u Ren-l-Šatou. U knjizi "Crvena zmija" (rad deponovan u Nacionalnoj biblioteci u Parizu od nepoznatog autora) stavlja se do znanja da se ni poznata crkva "Notre Dame" ("Naša Gospa") podignuta širom Francuske, takođe ne odnosi na Devicu i da se taj zvučni naziv, podaren svim velikim katedralama francuske, odnosi na Magdalenu.

Jasno da ovo katolička crkva nikada nije mogla prihvatitit jer uzdići Magdalenu, koja se u predanju smatra bludnicom, na mesto čuvano za Devicu Mariju - više je nego jeretička tvrdnja.

Srednjovekovni i renesansni procesi protiv veštica nisu bili samo intelektualna zastranjivanja, već rezultat sukoba između Hrišćanstva i organizovane suprotne vere. Proganjane veštice su bile organizovane po trinest zajedno u ćeliju - kovenu. (Dvanest žena i jedan muškarac). I gruba struktura organizacije Sionskog priorata je vrlo slična hijerarhiji napadanoga kulta.

Leonardo da Vinči je na svojoj čuvenoj slici "Tajna večera" nacrtao četri skupina po tri apostola, a među apostolima i jednog istovetnog Isusu Hristu kao trinestog.

Prema karti zodijaka koji koristi Sionski priorat umesto dvanest pojavljuje se trinest znakova zodijaka.

U "Večernjim novostima" od 26.01.1995.g. objavljen je članak pod naslovom: "Novi znak u horoskopu" u kojem izveštavaju da "Kraljevsko astronomsko društvo Velike Britanije tvrdi da se raspored zvezda u poslednjih dve hiljade godina toliko promenio da dosadašnji horoskop, temeljen na zvezdama, više ne važi i da je potpuno pogrešan, te predlažu trinaesti znak OFIUKUS (Ophiuchus) - ZMIJONOŠA, prema grčkom nazivu za boga zdravlja oličenog u ljudskoj figuri sa zmijom omotanom oko štapa, između Škorpiona i Strelca.

Trinesti znak - Zmijonoša - predstavlja mnogo više od običnog zodijakalnog znaka za praznoverne. Zmijonoša treba da bude omega zodijaka, simbol završetka Hrišćenske ere, znak Novog svetskog poretka i Novog vremena. Ovo će biti zadatak za uticajnu masoneriju da se novi astrološki znak prihvati.

Na američkom grbu iznad glave orla je trinest ptalfi koje zajedno čine Davidovu zvezdu. Orao je sa štitom na kome je trinest pruga, u levoj kandži drži trinest strela, a u desnoj grančicu sa trinest listova i trinest plodova.

Očito da broj trinest za SAD i njihovu državnost predstavlja vrlo važan simbol i verovatno se nastavlja na dvanest jevrejskih plemena. Većina sadašnjih Jevreja u Evropi i ostalom svetu su samo dalji potomci starozavetnih dvanest plemena, te je "trinaesto pleme" nastalo mešanjem prvobitnih dvanest sa svim narodima sveta.

Zato je broj trinest zajedno sa piramidom, najprisutniji savremeni simbol "kosmospolitskog"Novog svetskog poretka.

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic