PONOVLJENA ISTORIJA - AMERIČKI PREDSEDNICI

 

Američki predsednici

 

 

          Prorok Isaija: "Objavite nam šta je prvo bilo,

          da promislimo i poznamo šta će biti iza toga..."

 

         U istoriji američkih spoljnopolitičkih odnosa sa Evropom, izdvajaju se dva kardinalna perioda. Spoljnopolitički kamen temeljac prvog perioda (kraj XVIII i prve decenije XIX veka),bio je: proterivanje evropskih kolonijalnih sila sa severnoameričkog kontinenta i politika izolacije,ili nemešanja u međuevropske sporove.Glavni protagonistiovespoljnopolitičkeorijentacijebilisuDŽordžVašington,kaozačetnikiDŽejmsMonroiDŽonKvinsiAdams,kaonastavljači. Poslednjadvojica sutvorci doktrina„Amerika Amerikancima“ iMonroovedoktrine.Usvajanjem ovih doktrina, spoljna politikaSADprema Evropi je definitivno uobličena i sprovođena u narednim decenijama.

         U drugom kardinalnom periodu(prvapolovinaXX veka) dolazidopotpunogobrtauameričko– evropskimodnosima. Sad napuštaju politiku izolacijeipostaju ključni učesnik u međuevropskim sporovima.Krajnji doseg te politike je: praktična kolonizacija dela evropskog kontinenta.Krug se potpuno zatvorio,tako što je bivša evropska kolonija postala evropski kolonizator. Glavni protagonisti te druge politike su Vudro Vilson,kaozačetnikiFrenklinRuzveltsaHariTrumanom,kao nastavljači (Trumanovadoktrina).

         Pozabavimo se u nastavku ove analize osnovnim biografskim elementima spomenutihameričkihpredsednika. Začetnik prve politike,DŽordžVašington, rođenje1732.godine,predsednikSADjepostao1789, adrugimandatjedobio1793. Na krajuVašingtonjeumrodecembra1799. godine. Začetnik druge politike,VudroVilson, rođenje1856. godine. Predsednik SAD je postao1913, adrugimandatjedobio1917. Vilson je umro februara 1924 godine.Štajeuovadvanizagodinačudno? Vilsonjerođen124 godineposleVašingtona, postaojepredsednikSAD124 godineposleVašingtona, drugimandatjetakođedobio124 godineposleVašingtonaiumroje124 godineposleVašingtona.  

           

            DŽejmsMonrorođenje1758. godine. Prvi put je postao predsednik SAD1817, adrugiput1821. godine  AkosenaMonroovegodinedodajupo124 godineVašington-Vilsonovogvremenskograspona, dobijajuse: 1882, 1941. i1945. I gle, FrenklinRuzveltjerođen1882, a1941. i 1945. godineinaugurisanje(treći i četvrti put) zapredsednikaSAD. Na početku četvrtog mandata Ruzvelt je umro, a na mestu predsednika nasledio ga je potpredsednik Hari Truman. I Truman je rođen oko 124 godine posle Monroa. Nakon Monroa, predsednik SAD je postao DŽonKvinsiAdams, a 124 godine kasnije, posle mandata koji je nasledio bez predsedničkih izbora od Ruzvelta, Truman je izabran za predsednika SAD. 

 

            Adams – Truman

 

            Ne samo da je 124 godine posle Adamsa, Truman izabran za predsednika SAD, već je 124 godine posle Adamsa i umro.

                     

 

1825 – DŽon K. Adams, predsednik SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1848 – Smrt DŽona K. Adamsa.

1972 – Smrt Hari Trumana.

            Međuvreme: 124 godine.

 

            Naslednik Adamsa na čelu SAD je Endrju DŽekson, a naslednik Trumana je Dvajt Ajzenhauer.

         

            DŽekson – Ajzenhauer

 

            Ajzenhauer je, rođen oko 124 godine posle DŽeksona, postao je predsednik SAD 124 godine posle DŽeksona, dobio je drugi predsednički mandat 124 godine posle DŽeksona i umro je 124 godine posle DŽeksona.

                                

767 – Rođen Endrju DŽekson.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1829 – Endrju DŽekson, predsednik.

1953 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1833 – Endrju DŽekson, predsednik (drugi mandat).

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik (drugi mandat).

            Međuvreme: 124 godine.

 

1845 – Smrt Endrju DŽeksona.

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 124 godine.  

  

         Osnovni biografski elementi nekog predsednika (ili bilo kog vladara), se po istom vremenskom ritmu, kao što je pokazano, mogu ponoviti u jednom nasledniku. Međutim, to nije jedina varijanta ritmičkog preslikavanja istoznačnih istorijskih zbivanja. U nekim slučajevima, osnovne biografske elemente dvojice predsednika, mogu unakrsno naslediti dvojica njihovih naslednika.

 

             Zakari Tejlor i DŽon Tajler – Lindon DŽonson i Ričard Nikson

                            

            Lindon DŽonson je rođen 124 godine posle Zakari Tejlora i umro je oko 124 godine posle Zakari Tejlora, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle DŽona Tajlera. Ričard Nikson je rođen oko 124 godine posle DŽona Tajlera i umro je oko 124 godine posle DŽona Tajlera, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle Zakari Tejlora.

 

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1908 – Rođen Lindon DŽonson.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1841 – DŽon Tajler, predsednik.

1865 – Lindon DŽonson predsednik.

            Međuvreme: 124 godine. 

 

1845 – Kraj predsedničke vladavine DŽona Tajlera.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona DŽonsona.

           Međuvreme: 124 godine.                                   

 

1850 – Smrt Zakari Tejlora.

1973 – Smrt Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

                                       *

 

1790 – Rođen DŽon Tajler.

1913 – Rođen Ričard Nikson.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1849 – Zakari Tejlor, predsednik.

1973 – Ričard Nikson, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.                                       

 

1850 – Kraj predsedničke vladavine Zakari Tejlora,

            (umro u drugoj godini predsedničkog mandata).

1974 – Kraj predsedničke vladavine Ričarda Niksona

           (smenjen u drugoj godini predsedničkog mandata).

            Međuvreme: 124 godine.                                          

 

1862 – Smrt DŽona Tajlera.

1994 – SmrtRičarda Niksona.

            Međuvreme: 124 (-2) godine.     

 

                                            *

 

            SrpskinarodjepostaoneposrednažrtvaameričkeneokolonijalnepolitikeuvremepredsednikovanjaBilaKlintonaiDŽordžaBuša. Bil Klintonjerođen1946. godine. Prvi put je postaopredsednikSAD1993, adrugiput1997. Koji jepredsednikSADrođen124 godinepreKlintona? JulisizGrant. Ko je124 godinepreKlintonaizabranzapredsednikaSAD? Julisiz Grant. Ko je 124 godine pre KlintonapodrugiputizabranzapredsednikaSAD? Julisiz Grant. Potpredsednik SAD u Klintonovo vremebiojeAlGor. Gor je rođen 1948. godine, apotpredsednikjepostao1993. Kojijeameričkipotpredsednikrođenoko124 godinepreAlaGora? SkajlerKolfaks, potpredsednikSADuvreme predsedničkog mandata Julisiza Granta. Ko je postao predsednik SAD 124 godine pre Gora?Opet SkajlerKolfaks.

 

1822 – RođenJulisizGrant.

1946 – RođenBilKlinton.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1869 – JulisizGrant, predsednik.

1993 – BilKlinton, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1823 – RođenSkajlerKolfaks.

1948 – RođenAlGor.

            Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

1869 – SkajlerKolfaks, potpredsednik.

1993 – AlGor, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

         BilaKlintonaje2001. namestupredsednikaSADnasledioDŽordžBušMlađi. BušMlađijerođeniste1946. godinekadinjegovprethodnikKlinton. JulisizaGrantaje1877.nasledio RaderfordHejz.I Hejz je rođeniste1822. godine,kadinjegovprethodnikGrant. VremenskirasponizmeđurođenjaHejzaiBušaMlađegje,naravno,124 godine. To važi i za njihove potpredsednikeDikaČejnijaiVilijamaVilera. (Buš stariji je rođen124 godineposleMilardaFilmora).

 

1822 – RođenRadefordHejz.

1946 – RođenDŽordžBušMlađi.

            Međuvreme: 124 godine.

                    

    

1877 – RadefordHejz, predsednik.

2001 – DŽordžBušMlađi, predsednik.

           Međuvreme: 124 godine.

 

1819 – RođenVilijamViler.

1941 – RođenDikČejni.

            Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

1877 – VilijamViler, potpredsednik.

2001 – DikČejni, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.         

 

          Da li se na osnovu ovog pravila,joškrajem 2007. godine, moglopredvidetikoće2009. naslediti DŽordžaBuša? Moglo je i bilo je predviđeno.Evokako:oduzimanjem124 godineod2009. dobijenaje1885. Te godine je predsednik SAD  postaoGroverKlivlend. Klivlend je rođen 1837. godine.Dodavanjem 124 godine naKlivlendovugodinurođenja, dobijenaje1961. Proverite,kojejegodinerođenBarakObama? Potpredsednik SADuvremeKlivlendovogpredsednikovanjabiojeTomasHendriks. Hendriks je bio18. godina starijiodKlivlenda. Proverite, kolikojegodinaDŽozefBajdenstarijiodObame?

 

1837 – RođenGroverKlivlend.

1961 – RođenBarakObama.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1885 – GroverKlivlend, predsednik.

2009 – BarakObama, predsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

1819 – RođenTomasHendriks.

1942 – RođenDŽozefBajden.

            Međuvreme: 124 (-1) godine.

 

1885 – TomasHendriks, potpredsednik.

2009 – DŽozefBajden, potpredsednik.

            Međuvreme: 124 godine.

 

                     

 

 

 

            Američki predsednici – drugi deo

 

          U američkoj istoriji ritam od 100 godina je komplementaran ritmu od 124 godine. Primeri koji slede, poslužiće kao ilustracija ove tvrdnje.

 

            Vašington – Harison

 

1732 – Rođen DŽordž Vašington, prvi predsednik SAD.

1833 – Rođen Bendžamin Harison.

            Međuvreme: 100 (+1) godina.

1789 – DŽordž Vašington postaje predsednik SAD .

1889 – Bendžamin Harison postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.           

1799 – Smrt DŽordža Vašingtona.

1901 – Smrt Bendžamina Harisona.

            Međuvreme: 100 (+2) godine...     

 

        ... DŽekson i Van Bjuren – Ruzvelt 

 

            Po stogodišnjoj ritmici, prvi predsednički mandat Frenklina Ruzvelta je replika mandata Endrju DŽeksona, a drugi, replika mandata Martina van Bjurena. Ruzvelt se rodio 100 godina posle Van Bjurena,  a umro je 100 godina DŽeksona.

 

 

1782 – Rođen Martin Van Bjuren.

1882 – Rođen Frenklin Ruzvelt.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1833 – Endrju DŽekson, predsednik SAD.

1933 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (prvi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1837 – Martim Van Bjuren, predsednik SAD.

1937 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (drugi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1845 – Smrt Endrju DŽeksona.

1945 – Smrt Frenklina Ruzvelta.

            Međuvreme: 100 godina.

 

           Naslednik Frenklina Ruzvelta na mestu predsednika SAD, bio je Hari Truman.

 

           Tejlor i Filmor – Truman

          

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1884 – Rođen Hari Truman.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1849 – Zakari Tejlor, predsednok SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.

 

         U prvoj polovini predsedničkog mandata umro je Zakari Tejlor, a na položaju predsednika SAD nasledio ga je potpredsednik Milard Filmor. Prisetimo se: i Hari Truman je kao potpredsednik nasledio Frenklina Ruzvelta, koji je umro u prvoj polovini svog poslednjeg predsedničkog mandata.

 

1853 – Kraj predsedničke vladavine Milarda Filmora.

1953 – Kraj predsedničke vladavine Hari Trumana.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1873 – Smrt Milarda Filmora.

1972 – Smrt Hari Trumana.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

 

            Posle Hari Trumana predsednik SAD je postao Dvajt Ajzenhauer. Prvi mandat predsednika Ajzenhauera je replika predsedničkog mandata Frenklina Pirsa, a drugi, replika mandata DŽejmsa Bjukenena. Pirs je postao predsednik SAD 100 godina pre Ajzenhauera i umro je 100 godina pre Ajzenhauera. Ajzenhauer je rođen oko 100 godina posle Bjukenena, izabran je za predsednika SAD 100 godina posle Bjukenena i umro je oko 100 godina posle Bjukenena.

  

            Bjukenen – Ajzenhauer

 

1791 – Rođen DŽejms Bjukenen.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

            Međuvreme: 100 (-1) godina.

                                                                      

1857 – DŽejms Bjukenen, predsednik SAD.

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD (drugi mandat).

            Međuvreme: 100 godina.

1861 – Kraj predsedničke vladavine DŽejmsa Bjukenena.

1961 – Kraj predsedničke vladavine Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1868– Smrt DŽejmsa Bjukenena (i Frenklina Pirsa – 1869).

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

            Međuvreme: 100 (+1) godina.

 

            Bjukenena je na predsedničkom položaju nasledio Abraham Linkoln, a Ajzenhauera, DŽon Kenedi.

 

            Linkoln – Kenedi

 

           Vladavine američkih predsednika Abrahama Likonkolna i DŽona Kenedija su prekinute nasilno. NJihova ubistva su pratile čudne koincidencije, o kojima je mnogo pisano: „DŽon Vilks But ubio je Linkolna u pozorištu, a potom je pobegao u skladište. Kenedija je Li Harvi Osvald pogodio iz skladišta, odakle je potom pobegao u pozorište. U oba slučaja metak je pogodio glavu žrtve. Obojica su ubijena u prisustvu svojih žena. Imena atentatora imaju po tri reči i u engleskom originalu po petnaest slova. Predsednik posle Linkolna postao je DŽonson, a DŽonson je nasledio i Kenedija. Linkolnov sekretar zvao se Kenedi, a Kenedijev Linkoln ...“[1]  

            Posebno je interesantna ritmika osnovnih biografskih elemenata ovih američkih predsednika, njihovih potpredsednika i atentatora.

 

                    

 

1839 – Rođen DŽon Vilks But (Linkolnov ubica).

1939 – Rođen Li Harvi Osvald (Kenedijev ubica).

            Međuvreme: 100 godina.

 

1861 – Linkoln postaje predsednik SAD.

1961 – Kenedi postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1865 – Ubijen Abraham Linkoln.

1963 – Ubijen DŽon Kenedi.

            Međuvreme: 100 (-2) godina

 

1865 – Ubijen DŽon Vilks But.

1863 – Ubijen Li Harvi Osvald.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

            DŽonson – DŽonson

           

1808 – Rođen Endrju DŽonson (Linkolnov potpredsednik i naslednik).

1908 – Rođen Lindon DŽonson (Kenedijev potpredsednik i naslednik).

           Međuvreme: 100 godina.      

 

1865 – Endrju DŽonson postaje predsednik SAD.

1963 – Lindon DŽonson postaje predsednik SAD.

            Međuvreme: 100 (-2) godina.

 

1869 – Kraj  predsedničke vladavine Endrju DŽonsona.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 100 godina.

 

1875 – Smrt Endrju DŽonsona.

1973 – Smrt Lindona DŽonsona.

            Međuvreme: 100 (-2) godine...       



[1] Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр. 41. 

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic