PONOVLJENA ISTORIJA - VLADARI RUSIJE

                                   

                           Vladari Rusije  

 

             Episkop Nikolaj Žički:Ne zna čovek čemu više da se divi: da li

             Božjem Promislu pri stvaranju sveta, ili u rukovođenju narodima

             kroz istoriju...

 

          Ivan IVGrozni i Petar IVeliki     

                          

         Od ruskih vladara iz vladarskih rodova Rjurikoviča i Romanovih, posebno mesto pripada dvojici od njih: prvom ruskom caru Ivanu Groznom (Strašnom) i prvom ruskom imperatoru Petru Velikom. Već površnim uvidom u njihove životopise, zapaža se velika čestina biografskih saobraznosti, koje život Petra Velikog čine delimičnom kopijom života Ivana Groznog. Okosnicu biografija ovih, kao i drugih vladara, predstavljaju godine: rođenja, venčanja, preuzimanja vlasti, kraja vladavine i smrti. I gle, Petar Veliki je rođen 142 godine posle Ivana Groznog, venčao se takođe 142 godine posle Groznog, preuzeo je faktičku vlast 142 godine posle Groznog i umro je (prestao da vlada) oko 142 godine posle Groznog. Ivan je živeo 54 a Petar 53 godine. Ivan je vladao 37 a Petar 36 godina.

 

 

          Porodične paralele

 

         Budući ruski car Ivan IVGrozni je rođen 1530. godine u drugom braku velikog kneza Moskovskog Vasilija IIIsa Jelenom Glinskom. Budući ruski imperator Petar IVeliki je rođen 1672. godine u drugom braku ruskog cara Alekseja Isa Natalijom Nariškinom.

         Prvi brak Vasilija IIIbio je bezdetan. Stoga je njegov drugi brak trebalo da obezbedi naslednika prestola. U prvom braku AleksejIje imao sinove, Fjodora i Ivana, koji su bili invalidi. Stoga je i njegov drugi brak trebalo da obezbedi zdravog naslednika prestola.   

         U četvrtoj godini po rođenju, Ivan je ostao bez oca: umro je veliki knez Vasilije III. U četvrtoj godini po rođenju i Petar je ostao bez oca: umro je car Aleksej I.Po proglašenju za vladara (velikog kneza), u ime maloletnog Ivana je vladala regentkinja, Jelena Glinska, oko 6 godina. Po proglašenju za vladara (cara), i u ime maloletnog Petra je vladala regentkinja, Sofija Aleksejevna, takođe oko 6 godina.

          Posle sukoba svoje pratnje sa elitnom jedinicom ruske vojske, strelcima, Ivan je početkom 1547. godine krunisan za prvog cara Rusije. Posle sukoba Petrovih pukova sa strelcima 1689. godine, Petar preuzima carsku vlast.

        Vladavine Ivana Groznog i Petra Velikog, protekle su u stalnoj i ogorčenoj borbi sa moćnom bojarskom opozicijom. I jedan i drugi su, kao deca, bili žrtve bojarske samovolje. NJihova odrastanja su puna traumatičnih iskustava:  bojarski magnati se nisu ustezali da pred ovim dečacima-vladarima pljačkaju i ubijaju čak i najbliže rođake Ivana i Petra.

         U pobuni protiv Ivanovih ujaka Glinskih, ubijen je Jurij Glinski. U pobuni protiv Petrovih ujaka Nariškinih,  ubijeni su Nariškini.

         Sedamnaestogodišnji Ivan se venčao 1547. sa Anastazijom Romanov. U tom braku rođena su tri sina. Sedamnaestogodišnji Petar se venčao 1689. sa Jevdokijom Lopuhinom. U ovom braku su, takođe, rođena tri sina.       

          U 24. godini života, Ivanu je umro savladar carević Dimitrije. U 24. godini života i Petru je umro savladar (slaboumni i bolesni)  car Ivan V.

         Svog drugog savladara i prestolonaslednika, carevića Ivana, ubio je sam Ivan Grozni. Svog drugog savladara i prestolonaslednika, carevića Alekseja, takođe, ubio je (naredio ubistvo) sam Petar Veliki.

        U trenutku smrti, carević Ivan imao je oko 28 godina. U trenutku smrti i carević Aleksej je imao oko 28 godina.

 

         Ratovi i osvajanja

 

         Napadom ruskih trupa na Kazanski hanat 1552. godine, započelo je širenje ruske države na čelu sa Ivanom u pravcu južnih mora. Ovaj rat je završen osvajanjem strateški vrlo značajnog grada Kazana. Napadom ruskih trupa na Krimski hanat 1695. godine, započelo je širenje ruske države na čelu sa Petrom u pravcu južnih mora. Ovaj rat je završen osvajanjem strateški vrlo značajnog grada Azova.

         Upadom ruskih trupa u Livoniju i napadom na gradNarvu, Ivan je otpočeo severni rat koji će, sa prekidima, trajati duže od 20 godina Upadom ruskih trupa na švedske posede i napadom na grad Narvu,  Petar je otpočeo severni rat koji je, sa prekidima, takođe, trajao preko 20 godina.

          Tokom svoje vladavine Ivan Grozni je praktično udvostručio teritoriju Rusije. Prodorom u Sibir, on je ruskim državnim okvirom počeo da objedinjuje ogromni prostor Evro-Azije. Petar Veliki je taj prostor učinio definitivno ruskim, stvorivši državu koja je u teritorijalnom smislu bila i ostala najveća na svetu.

                                                                *      

         Ivan i Petar su zapamćeni i kao najveći reformatori ruskog društva i države. Obojica su donosili zakone, kojima se u državnoj službi i vojsci predviđalo napredovanje prema ličnim sposobnostima i zaslugama, a ne na osnovu porekla. Uviđajući značaj trgovine sa tehnološki naprednijim zapadnoevropskim zemljama, obojica osnivaju velike trgovačke luke: Ivan Arhangelsk na ušću Dvine u Belo more, a Petar Sankt Peterburg na ušću Neve u Baltičko more...     

                

      

    Preslikavanje saobraznih zbivanja iz Ivanovog u Petrov život

           (Ritam od 142 ± 2 godine)   

  

1505 – Smrt Ivanovog dede, velikog kneza Ivana III Rjurikoviča.

1645 – Smrt Petrovog dede, cara Mihaila IRomanova.

            Međuvreme: 142 (-2) godine.

 

1505 – Ivanov otac Vasilije III, preuzeo vlast u

            Ruskoj velikoj kneževini.

1645 – Petrov otac AleksejI, preuzeo vlast u Ruskoj carevini.

            Međuvreme: 142 (-2) godine.

 

1530 – Rođen Ivan Grozni.

1672 – Rođen Petar Veliki.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1533 – Smrt Ivanovog oca Vasilija III.

1676 – Smrt Petrovog oca Alekseja I.

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

 

1547 – Ivan Grozni krunisan za cara.

1689 – Petar Veliki preuzeo carsku  vlast.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1547 – Venčanje Ivana Groznog sa Anastazijom Romanov.

1689 – Venčanje Petra Velikog sa Jevdokijom Lopuhin.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1552 – Ivan počinje rat sa Kazanskim hanatom.

1695 – Petar počinje rat sa Krimskim hanatom.

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

 

1554 – Smrt Ivanovog savladara carevića Dimitrija.

1796 – Smrt Petrovog savladara cara Ivana V.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1558 – Bitka kod Narve, u vreme Ivanove vladavine.

1700 – Bitka kod Narve, u vreme Petrove vladavine.

            Međuvreme: 142 godine.

 

1584 – Kraj vladavine i smrt Ivana Groznog.

1725 – Kraj vladavine i smrt Petra Velikog.

            Međuvreme: 142 (-1) godine.

 

1584 – Fjodor I, sin Ivana Groznog, krunisan za cara.

1727 – Petar II(Aleksejevič), unuk Petra Velikog, krunisan za cara...

            Međuvreme: 142 (+1) godine.

        Francuska revolucija, Prva republika i Napoleon Bonaparta –

        Nemačka revolucija, Vajmarska republika i Adolf Hitler

 

         Svetlana Velmar Janković: Sve ovo (je) već odavno otisnuto u istoriji u  kojoj su

         sadržani modeli svake budućnosti, pa i naše, samo ih valja raspoznati.           

         Čovečanstvo, svakako, za takvo raspoznavanje i ne haje kao što nikada i nije, i

         zato sada ne može da vidi da Hitlera čeka poraz, smrviće ga velika Rusija,

         samleće ga, kao što je i Napoleona... [1]       

                                                                     

          Saobraznost političkih karijera i vladavina Napoleona Bonaparte i Adolfa Hitlera je davno primećena i opšte je poznata. U svojoj knjizi Skriveni zakoni sudbine[2], navodi je Spasoje Vlajić, a bila je i predmet umetničkih obrada, kao u navedenom citatu iz romana Svetlane Velmar-Janković.

         Napoleona Bonapartu je iznedrila Francuska revolucija i Prva Republika. Adolfa Hitlera je iznedrila Nemačka revolucija i Vajmarska Republika. Krunisanjem za cara, Napoleon je ukinuo francusku Prvu Republiku. Postavši firer, Hitler je ukinuo nemačku Vajmarsku Republiku. Pre napada na Rusiju, Napoleon je pacifikovao Prusku, pretvarajući je u svog satelita. Pre napada na Sovjetski Savez, Hitler je pacifikovao Francusku, pretvarajući je (Višijevsku Francusku) u svog satelita. U ratu protiv Napoleona jedino je ostala Velika Britanija, koju je od poraza spasao Lamanš i moćna mornarica. U ratu protiv Hitlera samo je ostala Velika Britanija, koju je ponovo od poraza spasao Lamanš i moćna mornarica. U prvoj fazi rata protiv Rusije, Napoleonove trupe su stigle do Moskve, gde ih je zatekla „ruska“ zima. U prvoj fazi rata protiv Sovjetskog Saveza i Hitlerove trupe su stigle do Moskve, gde ih, takođe,  zatiče „ruska“ zima. U drugoj fazi rata protiv Napoleona, ruske trupe su ušle u Pariz. U drugoj fazi rata protiv Hitlera, sovjetske trupe su ušle u Berlin. Ulaskom ruskih trupa u Pariz okončana je Napoleonova (prva) vladavina. Ulaskom ruskih trupa u Berlin okončana je i Hitlerova vladavina.

         Istorija se, dakle, „zaista“ ne ponavlja!

 

           Godine preloma francuske Prve republike i Napoleonove vladavine

           i nemačke Vajmarske republike i Hitlerove vladavine

            (Ritam od 130 ± 2 godine)

 

1789 – Početak Francuske buržoaske revolucije.

1918/19 – Početak Nemačke revolucije i Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1793 – Tulonska pobuna. Prvo isticanje Napoleona Bonaparte u javnosti.

1923 – Pivnički puč. Prvo isticanje Adolfa Hitlera u javnosti.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1794 – Ubistvo Maksimilijana Roberspjera, prvog lidera

            Komiteta javne bezbednosti Francuske Republike.

1925 – Smrt Fidriha Eberta, prvog predsednika Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

 

1795 – Direktorijum preuzima vlast u Francuskoj Republici.

1925 – Paul fon Hinderburg izabran za predsednika Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1799 – Nagli uspon Napoleona Bonaparte, koji na čelu Konzulata

            postaje dominantna ličnost Francuske republike.

1929/30 – Nagli uspon Adolfa Hitlera, čija Nacistička partija

            na parlamentarnim izborima ostvaruje veliki uspeh.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

 

1804 – Kraj francuske Prve Republike.

1934 – Kraj nemačke Vajmarske Republike.

            Međuvreme: 130 godina.

                                       *     

1804 – Napoleon Bonaparta krunisan za cara Francuskog Carstva.

1934 – Adolf Hitler postaje firer (vođa) nemačkog Trećeg Rajha.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1812 – Napad Francuskog carstva Napoleona Bonaparte na Rusiju.

1941 – Napad Trećeg rajha Adolfa Hitlera na Sovjetski Savez.

            Međuvreme: 130 (-1) godina.

 

1812 – Borodinska bitka (na domak Moskve).

            Komandu nad ruskim trupama preuzeo Kutuzov.

1941 – Bitka za Moskvu.

            Komandu nad sovjetskim trupama preuzeo Žukov.

            Međuvreme: 130 (-1) godina.

 

1813 – Odlučujući poraz Napoleonovih trupa kod Lajpciga.

1943 – Odlučujući poraz Hitlerovih trupa kod Staljingrada.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1814 – Ruske trupe ušle u Pariz.

1945 – Sovjetske trupe ušle u Berlin.

            Međuvreme: 130 (+1) godina.

1814/15 – Kraj Francuskog Carstva i vladavine Napoleona Bonaparte.

1945 – Kraj nemačkog Trećeg Rajha i vladavine Adolfa Hitlera.

            Međuvreme: 130 godina.

 

1825 – Smrt pobednika nad Napoleonom, ruskog cara Aleksandra I.

1953 – Smrt pobednik nad Hitlerom, sovjetskog vlastodržca Josifa Staljina.

            Međuvreme: 130 (-2) godine.           

 

                                       

 

         Lucidno zapažanje Svetlane Velmar-Janković o nehaju i slepilu čovečanstva (istoričara, filozofa, politikologa, političara) prema fenomenu ponavljanja saobraznih istorijskih zbivanja zaprepašćuje. Odsudno odbijanje ljudi od nauke da uporedno analiziraju čak i ponavljanja ovako grandioznih istorijskih događaja čiju saobraznost uočavaju i „laici“, za autora ove knjige je neobjašnjivo i zloslutno. Zloslutno je, jer je istorijski usud već pripremio naredni čin iste drame.

 

 



[1] Светлана Велмар-Јанковић: Лагум. БИГЗ, 1991, стр. 44.

[2] Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр.37

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic