PONOVLJENA ISTORIJA - VLADARI RIMA

 

Vladari Rima

 

 

       Kjerkegor: Da sam Bog nije želeo ponavljanje, svet nikada

       ne bi nastao. Svet postoji zato što je ponavljanje.

 

     Od obnove Drugog trijumvirata 56. godine pre nove ere, do dolaska Septimija Severa na čelo Rimskog carstva 193. godine nove ere, proteklo je oko 248 godina (ili dva puta po 124 godine) rimske istorije. U tom periodu smenjivali su se na vlasti trijumviri (56 – 30 god. pre n.e) i vladari više vladarskih rodova: Julijevci-Klaudijevci (30 god. pre n.e – 68 god.), Flavijevci (69 – 96 god.) i Antonini (96 – 192. god.). Pored ovih dinastičkih vladavina, povremeno su (68 – 69. godine  i 192 – 193. godine) vlast preuzimali i nedinastički vladari.

 

         1. Trijumviri (vladali oko 26 godina)

 

         Gnej Pompej (Prvi trijumvirat)

         Julije Cezar (Prvi trijumvirat)

         Marko Antonije (Drugi trijumvirat)

 

         2. Julijevci-Klaudijevci (vladali oko 97 godina)

 

         Oktavijan (prelazni period)

         Oktavijan Avgust (Druz Stariji)

         Tiberije

         Kaligula

         Klaudije

         Neron

         

         3. Nedinastički vladari (vladali nepune 2 godine)

 

         Galba

         Oton

         Vitelije

 

        4. Flavijevci (vladali oko 26 godina)

 

         Tit Vespazijan (stariji)

         Tit Vespazijan (mlađi)

         Domicijan

 

         5. Antonini (vladali oko 97 godina)

 

         Nerva

         Trajan

         Hadrijan

         Antonin Pije

         Marko Aurelije  (i Lucije Ver)

         Komod

         6. Nedinastički vladari(vladali nepune 2 godine) 

   

         Petrinaks

         Didije Julijan

         Pescenije Niger

 

         Već površnim uvidom u ovu šestočlanu podelu vladara Rima, zapažaju se dve neobičnosti: vladavine prve i četvte, druge i pete i treće i šeste grupe vladara su trajale približno isti broj godina; vladavine vladara četvrte, pete i šeste grupe, počinjale su i završavale se oko 124 godine posle vladavina vladara prve, druge i treće grupe.

         Najneobičnije je to, što su se u većini slučajeva i pojedinačne vladavina u okviru uparenih grupa, ponavljale po istom vremenskom ritmu od oko 124 godine.

 

 Trijumviri i Flavijevci

 

         Vladavina trijumvira obuhvaćena ovom analizom, trajala je od obnove Prvog trijumvirata 56. godine pre nove ere, sa Gnejom Pompejom, kao prvim među jednakima, do kraja Drugog trijumvirata i smrti Marka Antonija (ili definitivne Oktavijanove pobede) 30. godine pre nove ere.

         Vladavina Flavijevaca je započela dolaskom Vespazijana u Rim 70. godine  (proglašen je za cara u decembru 69. godine), a okončana je  Domicijanovom smrću 96. godine. Pojedinačne vladavine, počinjale su i završavane su u narednim godinama:

 

                     Gnej Pompej (stariji i mlađi) i Senat – Vespazijan

 

56/55 p.n.e – Gnej Pompej kao konzul i trijumvir preuzima vlast u Rimu

                      i ubrzo ulazi u savez sa Senatom.

            69  – Vespazijan proglašen za cara Rimskog carstva.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

    45 p.n.e – Kraj vladavine Gneja Pompeja Mlađeg i Senata.

            79 –  Kraj Vespazijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Julije Cezar – Tit        

 

    45 p.n.e – Cezar preuzima apsolutnu vlast u Rimu.

             79 – Tit preuzima vlast u Rimu.

                     Međuvreme: 124 godina.

 

    44 p.n.e – Kraj Cezareve vladavine.

             81 – Kraj Titove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

                              

 

 

                     Marko Antonije – Domicijan

 

   44 p.n.e – Početak vladavine Marka Antonija kao konzula  i trijumvira.

           81  – Početak Domicijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

    30 p.n.e – Kraj vladavine Marka Antonija.

            96  – Kraj Domicijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                              

 

         Julijevci-Klaudijevci i Antonini

 

         Porazom i smrću Marka Antonija, počinje Oktavijanova samostalna vladavina. Njegovim proglašenjem za avgusta 27. godine pre nove ere, Rimska republika prestaje da postoji. Usinjen od Julija Cezara, Oktavijan postaje Julijevac, a četiri preostala cara ove dinastije su Klaudijevci, jer su potomci Klaudija Nerona i Livije. Udajom Livije za Oktavijana, njeni i Klaudijevi sinovi, Tiberije i Druz, postaju Avgustovi pastorci. Tiberije nasleđuje Oktavijana na vlasti, a Tiberija nasleđuju potomci njegovog brata Druza: unuk Kaligula, sin Klaudije i praunuk Neron. Druz nikad nije vladao Rimskim carstvom, ali bez njega i njegovog sina Druza Mlađeg, nije moguće uspostaviti dinastički kontinuitet Klaudijevaca.

         Antonini kao dinastija su preuzeli vlast nakon ubistva poslednjeg Flavijevca, Domicijana, 96 godine nove ere i vladali do Komodovog ubistva 192. godine. Njihove vladavine se dele na vladavine:Nerva-Antonina (Nerva, Trajan, Hadrijan) i Antonina u užem smislu (Antonin Pije, Marko Aurelije-Lucije Ver i Komod).

 

            Julijevac Oktavijan i Nerva-Antonini

 

            Oktavijan je sam vladao oko 44 godine, a približno toliko i Nerve-Antonini. Oktavijanovim proglašenjem za avgusta 27. godine i smrću Druza Starijeg 8. godine pre nove ere, duga vladavina ovoga Julijevca lomi se na tri potperioda. Vladavine Nerve, Trajana i Hadrijana su vremenske replike tih Oktavijanovih potperioda.

 

            Oktavijan – Nerva

 

   30 p.n.e  – Početak Oktavijanove samostalne vladavine bez titule avgusta.

            96  – Početak Nervine vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

    27 p.n.e – Kraj vladavine Oktavijana bez titule avgusta.

             98 – Kraj Nervine vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

 

 

                     Oktavijan Avgust  i Druz Stariji – Trajan i Hadrijan

 

 

    27 p.n.e – Početak Oktavijanove carske vladavine - sa titulom avgusta,

                     i početak Rimskog carstva.

            98  – Početak Trajanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

      8 p.n.e – Smrt Oktavijanovog pastorka (i savladara) Druza Starijeg.

           117 – Smrt cara Trajana. Nasleđuje ga posinak (i savladar) Hadrijan.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

    14 p.n.e – Kraj vladavine Oktavijana Avgusta.

          138  – Kraj Hadrijanove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             Klaudijevci i Antonini u užem smislu

   

            Klaudijevci su vladali od Oktavijanove do Neronove smrti , ukupno 54 godine, koliko i Antonini u užem smislu.

 

                     Tiberije – Antonin Pije

                     

             14 – Početak vladavine Tiberija.

           138 – Početak vladavine Antonina Pija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             37 – Kraj Tiberijeve vladavine.

           161 – Kraj Pijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Kaligula i Klaudije – Marko Aurelije i Lucije Ver

 

             37 – Početak Kaliguline (i Klaudijeve, prvo konzulske a zatim od 41. i

             carske) vladavine.       

           161 – Početak vladavine Marka Aurelija (i Lucija Vera kao savladara).                                  

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             54 – Kraj Klaudijeve vladavine.

           180 – Kraj vladavine Marka Aurelija.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                     Neron – Komod        

 

         Vladavine Nerona i Komoda se pamte po zlu. Međutim, nije to jedina biografska odrednica koja ih povezuju. Komod je rođen 124 godine posle Nerona, proglašen je za avgusta (cara) 124 godine posle Nerona i ubijen je (okončao vladavinu) 124 godine posle Nerona. Obojica su živeli po 31 godinu i vladali po 14 godina. Vladavine i jednog i drugog završene su  nasilno, i obojica su u tom nasilju lišeni života. Posle Neronove i Komodove smrti, Rimsko carstvo su potresali neredi i građanski ratovi.

         U godini Neronovog rođenja, umro je car Tiberije, a u godini Komodovog rođenja, umro je car Antonin Pije. Sa Neronovim rođenjem, počinju vladavine trojice potomaka Druza Starijeg – Kaligule, Klaudija i Nerona, a sa Komodovim rođenjem počinju vladavine trojice potomaka (po usvojenju) Antonina Pija – Marka Aurelija, Lucija Vera i Komoda. (Rodonačelnik drugih, Antonin Pije, rođen je 124 godine posle rodonačelnika prvih, Druza). Vladavine Druzovih potomaka su trajale od Neronovog rođenja do njegove smrti, 31. godinu. Vladavine adoptovanih potomaka Antonina Pija su trajale, takođe, od Komodovog rođenja do Komodove smrti, 31. godinu.

         Neron i Komod su patili od manija javnih nastupa u arenama, i obojica se krive za katastrofalne požare u Rimu...

 

             37 – Rođen Neron.

           161 – Rođen Komod.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

            54 – Početak Neronove vladavine.

          178 – Početak Komodove vladavine (kao avgusta).

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             68 – Kraj Neronove vladavine.

          192 –  Kraj Komodove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

            68 – Smrt Nerona.

           192 – Smrt Komoda.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

         Nastavljači Julijevaca-Klaudijevaca i nastavljači Antonina

 

         Posle Neronove smrti, tokom samo dve kalendarske godine (68 – 69), na čelu Rimskog carstva se smenjuju četiri cara: Galba, Oton, Vitelije i Vespazijan. Posle Komodove smrti, takođe tokom samo dve kalendarske godine (192 – 193), na čelu Rimskog carstva se smenjuju četiri cara: Petrinaks, Didije Julijan, Pescenije Niger i Septimije Sever.

 

                     Galba – Petrinaks

 

            68 – Početak Galbine vladavine.

           192 – Početak Petrinaksove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

             69 – Kraj Galbine vladavine.

           193 – Kraj Petrinaksove vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

                     Oton –Didije Julijan

 

            69 – Početak Otonove vladavine.

           193 – Početak vladavine Didija Julijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Kraj Otonove vladavine.

           193 – Kraj vladavine Didija Julijana.

                    Međuvreme: 124 godine.

 

                     Vitelije – Pescenije Niger

 

             69 – Početak Vitelijeve vladavine. 

           193 – Početak Pescenijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Kraj Vitelijeve vladavine.

           194 – Kraj Pescenijeve vladavine.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

                     Vespazijan – Septimije Sever

 

             69 – Kao pobednik u građanskom ratu, Vespazijan postaje car Rimskog carstva i

                     rodonačelnik nove dinastije Flavijevaca.            

           193 – Kao pobednik u građanskom ratu, Septimije Sever postaje car Rimskog

                      carstva i rodonačelnik nove dinastije Severa.

                     Međuvreme:  124 godine. 

 

 

                             

           Smrti  rimskih vladara   

       

         Kao što su, po vremenskom ritmu od 124 godine, vladari Rima počinjali i završavali svoje vladavine, tako su, po istom ritmu i umirali.

 

                 Trijumviri i Flavijevci

 

             45 –Smrt Gneja Pompeja Mlađeg.[1]

             79 – Smrt Vespazijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

              44 – Smrt Julija Cezara.

             81 – Smrt Tita.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine..

 

             30 – Smrt Marka Antonija.

             96 – Smrt Domicijana.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                   Julijevci-Klaudijevci i Antonini

 

            08  – Smrt Druza Starijeg.

           117 – Smrt Trajana.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

             14 – Smrt Oktavijana Avgusta.

           138 – Smrt Hadrijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             37 – Smrt Tiberija.

           161 – Smrt Antonina Pija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             54 – Smrt Klaudija.

           180 – Smrt Marka Aurelija.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

             68 – Smrt Nerona.

           192 – Smrt Komoda.

                     Međuvreme: 124 godine.   

 

            Nastavljači Julijevaca-Klaudijevaca i nastavljači Antonina

 

            69 – Smrt Galbe.

           193 – Smrt Petrinaksa.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Smrt Otona.

           193 – Smrt Didija Julijana.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             69 – Smrt Vitelija.

           194 – Smrt Pescenija Nigera.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.     

 

            

 

 

            Treći period

        

          Treći period od 124 godine istorije Rima, počeo je vladavinom dinastije Severa. Septimije i njegovi sinova Geta i Karakala  (uz jednogodišnju vladavinu  Makrina), vladali su približno koliko i Flavijevaci – Vespazijan i njegovi sinovi.

 

             69 – Početak vladavine Flavijevaca.

           293 – Početak vladavine Severa.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

             96 – Kraj vladavine Flavijevaca.

        217/8 – Kraj vladavine Severa (i Makrina).

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

             96 – Smrt Domicijana.

        217/8 – Smrt  (Karakale i) Makrina.

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.        

        

         Ovaj period se završio Dioklecijanovom smrću 316. godine. Dioklecijan je rođen 124 godine posle Marka Aurelija, preuzeo je vlast 124 godine posle Marka Aurelija i okončao je vladavinu oko 124 godine posle Marka Aurelija. Umesto Dioklecijana, oko 124 godine posle smrti Marka Aurelija, umro je Dioklecijanov mlađi savladar, car (ili avgust) Konstancije Hlor, otac Konstantina Velikog. Dioklecijan je umro je 124 godine posle smrti Markovog sina, cara Komoda.

 

            Marko Aurelije i Komod – Dioklecijan i Konstancije

 

          

           121 – Rođen Marko Aurelije.

           245 – Rođen Dioklecijan.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           161 – Početak vladavine Marka Aurelija.

           284 – Početak vladavine Dioklecijana.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

           180 – Kraj vladavine Marka Aurelija.         

           305 – Kraj vladavine Dioklecijana.         

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

           180 – Početak (samo)vladavine Komoda.

           305 – Početak carske vladavine Konstancija Hlora.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.  

                                        

           180 – Smrt Marka Aurelija.

           306 – Smrt Konstancija Hlora.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

           192 – Smrt Komoda.

           316 – Smrt Dioklecijana.

                     Međuvreme: 124 godine.    

 

            Smrti ostalih Antonina i careva trećeg perioda

 

             98 – Smrt Nerve.

           222 – Smrt Elegabala.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           117 – Smrt Trajana.

           238 – Smrt Maksimina Tračanina.

                     Međuvreme: 124 (-3) godine.

 

           138 – Smrt Hadrijana.

           260 – Smrt Valerijana.

                     Međuvreme: 124 (-2) godine.

 

           161 – Smrt Antonina Pija.

           285 – Smrt Karina.

                     Međuvreme: 124 godine.      

          

                     

 

 

 

 

 

Četvrti period

 

         Pobedivši u građanskom ratu 316. godine, Konstantin je svoje starije sinove Krispa i Konstantina IIproglasio cezarima i savladarima. NJihovim vladavinama počinje četvrti period od 124 godine rimske istorije. Vladali su približno koliko Septimije Sever i njegovi sinovi Geta i Karakala. Konstantin je rođen oko 124 godine posle Septimija, pobedio je u građanskom ratu 124 godine posle Septimijeve pobede, okončao je vladavinu 124 godine posle Septimija i umro je oko 124 godine posle Septimija. Konstantivnov sin i naslednik Konstantin II, ubijen je oko 124 godine posle ubistva Septimijevog sina i naslednika Karakale.

 

 

                              

 

           146 – Rođen Septimije Sever.

           271 – Rođen Konstantin Veliki.

                     Međuvreme: 124 (+1) godinu.

 

           193 – Početak vladavine Septimija i sinova (vladali oko 24 godine).         

           317 – Početak vladavine Konstantina i starijih sinova (vladali oko 24 godine).         

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           211 – Kraj vladavine Septimija Severa.

           337 – Kraj vladavine Konstantina Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.   

 

           211 – Smrt Septimija Severa.

           337 – Smrt Konstantina Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

                                            *       

 

           217 – Smrt Septimijevog sina i naslednika Karakale.

           340 – Smrt Konstantinovog sina i naslednika Konstantina II.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

            Smrti ostalih vladara trećeg i četvrtog perioda    

 

           235 – Smrt Aleksandra Severa.    

           361 – Smrt Konstancija II.

                     Međuvreme: 124 (+2) godine.

 

           238 – Smrt Maksimina Tračanina.             

           363 – Smrt Julijana Apostate.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.        

 

           251 – Smrt Decija Trajana.

           375 – Smrt Valentinijana I.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           253 – Smrt Trebonija Gala.

           378 – Smrt Valensa.

                     Međuvreme: 124 (+1) godine.

 

           260 – Smrt Valerijana.

           383 – Smrt Gracijana.

                     Međuvreme: 124 (-1) godina.

 

           268 – Smrt Galijena.

           392 – Smrt Valentinijana II.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

           270 – Smrt Klaudija Gotskog.

           395 – Smrt Teodosija I Velikog.

                     Međuvreme: 124 (+1) godina.

 

           284 – Smrt Numerijana.

           408 – Smrt Arkadija.

                     Međuvreme: 124 godine.

 

         Sa vladavinom Teodosija IVelikog završila se istorija jedinstvenog Rimskog carstva. NJegov sin Arkadije, bio je prvi car Istočnog carstva.

 

                                            *       

                                                                      

         Da ponovimo suštinsko pitanje, koje se nameće posle ove veoma uprošćene analize preloma vlasti u Starom Rimu: da li je istorija niz slučajnih i nepredvidivih događaja ili je istorija objektivno nužan proces u stalnom ponavljanju saobraznih zbivanja – po stabilnim vremenskim ritmovima?

         Kako bi  Imanuel Kant odgovorio na ovo pitanje: “ Čak i filozofi, iako se smatraju mudrim, nisu dovoljno mudri da isplaniraju svoj život i da žive po pravilima koja su stvorili za sebe. Tako, ako postoji nekakav opšti progres u životu čovečanstva, taj progres zasigurno nije potekao od plana koji je čovek načinio radi svog vlastitog ravnanja. Ali bi ipak mogao postojati takav plan, naime plan prirode, koji čovek ispunjava a da ga i ne razume. Otkriće takvog plana u ljudskoj istoriji bio bi pravi zadatak za nekog novog Keplera, a za objašnjenje njegove nužnosti bio bi potreban drugi NJutn.“[2]

         Amori de Rjenkur misli slično: „Ako počnemo da se bavimo uporednim proučavanjem svih civilizacija za koje istorija zna, uočićemo postojanje neke misteriozne unutrašnje logike sličnog razvoja društvenih organizama, neku vrstu duhovnog plana, koji se ostvaruje kroz proces istorijskog razvoja“.[3]

 

Ideju o istoriji kao kružnom i objektivno nužnom, a time i predvidivom procesu, zaista je teško uskladiti sa svakodnevnim iskustvom i zdravim razumom. Zato bi bilo interesantno citirati šta o svakodnevnom iskustvu i zdravom razumu kaže Ernesto Sabato: „Svet svakodnevnog iskustva tako je skučen spram univerzuma, podaci koje pružaju čula tako su varljivi, uslovni refleksi tako lišeni proročanskog dara, da je najbolji metod da se provere nove istine – tvrditi suprotno od onog što savetuje zdrav razum“.3) Nadovezujući se na Sabata, Lorfels dodaje:“ Zdrav razum je bio veliki neprijatelj nauke i filozofije i on to stalno jeste. Verovatno će mnogi današnji filozofski i naučni problemi biti rešeni onda kada čovek odluči da pređe preko zdravog razuma. Čim izađemo iz našeg malog univerzuma prestaju da važe naše predstave i predrasude“.[4]

 

 

                                                     

                  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

       

 

 

 

 

 

 

 

 

 



[1] Гнеј Помпеј Млађи није био тријумвир, али је као син Гнеја Помпеја Старијег, после очеве смрти, предводио сенатске снаге у завршници грађанског рата између Сената и Јулија Цезара.

[2] Џ. Р Колингвуд: Идеја историје, Службени лист СЦГ, Београд, 2003. стр. 104.

[3] Амориде Рјенкур : Дух Индије. „Мотовун“, Мотовун, 1991, стр. IX.

 

[4] А.Б. Лорфелс: Александар Велики последњи чаробњак антике. Desire public, Београд, 2003,   

   стр.52-53.       

 

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic