Ninićeva umetnost pripada korpusu terapeutskih stvaralačkih činova u kojima se balast života oslobođa pred posmatračem

2015-02-18 20:49
Dr Zdravko Rajčetić

O slikama Dušana Ninića 

Ovovremena ustrojenost šire društvene zajednice na medijskim osnovama posledično je proizvela ogroman broj informativnih sadržaja koje pojedinac svesno ili nesvesno upija. Na ovako širokom prostoru saznanja dovedena je u pitanje i kustoska uloga u vođenju publike kroz svet umetnosti, ali posledično tome i sâme suštine stvaranja. I dok pojedini autori po svaku cenu pokušavaju da zadrže elitističke težnje u svom umetničkom istraživanju, opirući se pri tom aktuelnim okolnostima, a pravdajući svoja nastojanja tragalaštvom za originalnim; oni drugi, svesniji uzaludnosti ovakvog stava, svoja dela realizuju isključivo vođeni praiskonskim nagonom za stvaranjem.

Dušan Ninić svoja slikarska dela realizuje upravo tako, po unutrašnjem, duhovnom nagonu, neopterećen pozicijom i ulogom u svetu umetnosti i likovnim uticajima, čime je publici pružio dovoljno prostora za samostalno sagledavanje i otkrivanje smisla njegovih slika. 

Iako se protivimo bilo kakvim stručnim interpretacijama Ninićevog rada, ovde moramo dati neke osnovne naznake, ne da bi delo opravdali ili objasnili, već da bi ga uveli u kontinuum ljudskog iskustva. Dakle, fino tkanje koje Ninić plete predstavlja jedan slojevit model, koji je po spoljnom utisku na tragu apstraktnog slikarstva, dok suštinski poseduje mnogo dublji  smisao. Umetnik ovu težnju naglašava jasnom namerom kojom je urušio momenat denotativnih značenja uvođenjem prosedea niza simbola, najčešće teološkog porekla. Vođen ovakvim planom, Ninić se odriče komunikacije preko svog dela sa publikom na čisto estetskom nivou, te je ličnu slikarsku zamisao razvio u pravcu nadrazumskog, gde je idejnom opijenošću, gotovo transično, u sliku ugradio, njemu samom znane kreacije, čije dejstvo posmatrača primorava da uroni u sferu samospoznaje.

I šta dobijamo ovakvim planom, kada slikar nesumnjivo dopušta da slikarski akt upravlja njime, a ne obrnuto? I, šta dobijamo kao posmatrači kad umetnik poput nekog drevnog maga pokušava da za nas, u kreativnom aktu, deluje isceliteljski? Gotovo je jasno – dobijamo snažnu pokretačku silu, koja nas, kao publiku, goni da sami sebe lečimo kroz traženje razrešenja za svoje nedoumice. Da se preciznije izrazimo, u svojoj terapeutskoj primenjivosti, Ninićevo slikarstvo poseduje sadržaj pomoću čijeg dejstva će indvidua pronaći sopstveno razrešenje ličnih dilema. Ninić ovu nameru sasvim jasno stavlja do znanja posmatraču, jer je u njegovim slikama pre svega uočljiv je korpus vibratornih značenja prekrivenih velom duhovnog misticizma i manuelnog automatizma. Značenja su promenljiva i zavise od nivoa intencije subjekta u kolikoj meri želi da uđe u koštac sa naslagama razliličitih fenomena – od svakodnevih, životnih, preko onih literarnog porekla, i konačno, onostranih, teoloških. Gledajući sa pozicije publike, Ninić u svojim slikama odaje utisak autora, koji ne pruža odgovore, već naprotiv, proizvodi pitanja, njegove slike su ogledala u čijem odrazu vidimo sebe u različitim duhovnim i fizičkim stanjima kroz koja prolazimo, ne samo u celokupnom životu, već i kroz jedan tren. Slike ovakvog ustrojstva apsorbuju energiju subjekta koji stoji pred njima, katalitično je prerađuju, a zatim mu je prečišćenu vraćaju. Zato po logici stvari izvodimo zaključak: ova duhovna dela stvarnost razbijaju na čestice čistih fenomena, proizvodeći pri tom haos iz kojeg individua već prema sopstvenoj motivaciji uređuje prostor ličnih aspiracija. Jer, Ninić je svestan građe ljudskog bića u čijoj suštini postoje urođeni nagoni za razumskim i nadrazumskim. Zato on svojim slikarstvom stvara terapeutsko poprišete na kojem je dopušteno da posmatrač izgradi sopstvena značenja, uvek data u promenama i nikad konačna. Apsurdno – rekli bismo – ali ipak efektno, jer Ninić na očigledan način polazi od stava „Kako seješ, tako žanješ“. Čak i kada se bavi energijom mesta, u Ninićevom centru interesovanja je čovek sa svojim strahovima, nedoumicama, životnim težnjama i aspiracijama, dok Bog, Apsolut, ili neki drugi viši autoritet, najčešće predstavlja sredstvo preko kojeg individua dolazi do razrešenja za krizu lične egzistencije i naročito, lične odgovornosti.    

Da zaključimo: Ninićeva umetnost pripada korpusu terapeutskih stvaralačkih činova u kojima se balast života oslobođa pred posmatračem. Usamljenost, neizvesnost budućih činova i životnih odluka, prolaznost života, predstavljaju povod za nastajanje ovih slika, koje suštinski slave život u njegovoj punoći. 

 

Dr Zdravko Rajčetić

teoretičar umetnosti i medija      

 

Pretraga

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic